Ako primetite da se zadišete dok razgovarate, hodate kratko ili se popnete nekoliko stepenika, lako je to pripisati slaboj kondiciji, stresu ili godinama. Ipak, lekari upozoravaju da ovakve “blage” tegobe ponekad mogu biti prvi signal ozbiljne hronične bolesti pluća – hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).
Šta je HOBP i zašto je opasna
HOBP je dugotrajna upalna bolest pluća koja postepeno sužava disajne puteve i otežava protok vazduha. Posebno je rizična zbog sporog početka: mnogi ljudi se naviknu na simptome i nesvesno prilagode život, usporavaju, izbegavaju napor, pa pomoć potraže tek kada je oštećenje pluća već značajno.
Pulmolog dr Vivek Anand Padegal naglašava da je prepoznavanje u ranoj fazi ključno: zadihanost pri pričanju, kraćoj šetnji ili usponu uz stepenice “nije uvek” samo stvar kondicije ili starosti - može da bude početni znak HOBP-a koji godinama ostaje neprimećen.
Najčešći simptomi koje ljudi ignorišu
- uporna zadihanost tokom uobičajenih aktivnosti
- dugotrajan kašalj (često “pušački” ili “alergijski”)
- često pročišćavanje grla
- zviždanje pri disanju (sviranje u grudima)
- osećaj stezanja u grudima
- ponavljane respiratorne infekcije i “česte prehlade” koje se spuštaju na pluća
Shutterstock/voronaman
Simptomi u početku nisu dramatični, pa ih mnogi trpe godinama, a bolest u pozadini napreduje.
Ko je u najvećem riziku
Pušenje je i dalje najčešći uzrok HOBP-a, ali nisu ugroženi samo pušači. Rizik raste i kod dugotrajne izloženosti zagađenom vazduhu, dimu i isparenjima od goriva za kuvanje (loša ventilacija), prašini i hemikalijama na radnom mestu, kao i aerosolima - uključujući vejpovanje.
Posebno su izloženi stanovnici gradova, fabrički radnici, saobraćajna policija i ljudi koji žive u prostorima sa slabim provetravanjem. Žene koje godinama udišu dim u kuhinji takođe mogu biti u većem riziku, čak i ako nikada nisu pušile.
Možda vas zanima…
Zašto zadihanost ne treba da se “prećuti”
Zadihanost posle veoma intenzivnog treninga može biti normalna. Ali ako vam ponestaje daha pri svakodnevnim aktivnostima, dok pričate telefonom, idete do prodavnice ili se penjete uz par stepenika, to nije nešto što treba ignorisati.
Shutterstock/ Photoroyalty
Takvi znaci mogu ukazivati da pluća ne rade punim kapacitetom.
Rana dijagnostika menja tok bolesti
Dobra vest je da se HOBP može dobro držati pod kontrolom ako se otkrije na vreme. Jednostavan, neinvazivan test funkcije pluća - spirometrija pokazuje koliko dobro pluća rade. Rana dijagnoza pomaže da se terapija i životne navike prilagode, uspori napredovanje bolesti, ublaže simptomi i poboljša kvalitet života.
Shutterstock/ Photoroyalty
Otežano disanje tokom normalnih aktivnosti nije “normalan znak za vase godine”. Ako se zadihanost ponavlja ili se još jave kašalj, sviranje u grudima ili česte infekcije, važno je da se što ranije javite lekaru i uradite procenu funkcije pluća, prenosi onlymyhealth.
Komentari (0)