Nemoguće je govoriti o opštem zdravlju tela, a da ne pomenemo stanje creva. Oni nisu samo "prolaz za hranu" - u njima se krije složena mreža koja utiče na imunitet, mozak, srce, pa čak i na prevenciju brojnih bolesti. Upravo zbog toga sve više stručnjaka naglašava da briga o crevima nije prolazni trend, već temelj dugoročne dobrobiti organizma.
Kako konkretno možemo pomoći svojim crevima? Prva i najvažnija stvar je ishrana. Sve što unosimo u telo - hrana i piće - ili podržava funkciju creva ili im odmaže. Naravno, genetika, san, fizička aktivnost i nivo stresa takođe imaju značajan uticaj, ali ishrana je svakodnevni, najmoćniji alat koji svako od nas ima na raspolaganju. Kada se hranimo na način koji je blagotvoran za creva, koristi oseća celo telo - od imuniteta do raspoloženja.
Portal Parade je konsultovao nekoliko gastroenterologa kako bi saznao kako strukturirati obroke za optimalno zdravlje creva, kakvu hranu posebno preporučuju i koje vrste mesa bi trebalo izbegavati.
Prvi korak ka zdravijim crevima je - manje mesa na tanjiru.
- Na osnovu brojnih istraživanja jasno je da pretežno biljna ishrana znatno povoljnije utiče na zdravlje creva i celokupno zdravlje u odnosu na ishranu u kojoj je meso glavno jelo - objašnjava dr Lejbelis Padilja, gastroenterolog i osnivačica platforme Unlocking GI.
Shutterstock/Luca Piva
Studija iz 2025. godine, objavljena u časopisu Journal of Nutrition, pokazala je da vegani i vegetarijanci imaju raznovrsniji crvni mikrobiom u poređenju sa ljudima koji redovno jedu meso. Raznovrsnost mikrobioma smatra se jednim od ključnih pokazatelja zdravih creva, jer omogućava bolju otpornost na upale i bolesti. Slični zaključci potvrđeni su i istraživanjem iz 2024. godine koje je obuhvatilo više od 700 ispitanika i povezalo biljnu ishranu s boljim opštim zdravstvenim stanjem.
Možda vas zanima…
Dr Nil Parikh, gastroenterolog sa Univerziteta u Connecticutu, naglašava da zdrava creva ne zahtevaju potpuno izbacivanje mesa, ali ističe prednosti biljne hrane.
- Biljna hrana bogata je vlaknima i polifenolima, koji služe kao hrana za dobre bakterije u crevima. Ove bakterije fermentišu vlakna u protuupalne supstance koje jačaju sluznicu creva i povećavaju raznovrsnost mikrobioma - objašnjava on.
S druge strane, ishrana koja se u velikoj meri zasniva na mesu često znači manjak vlakana, što može dovesti do upala i narušavanja ravnoteže mikrobioma. Ukoliko ne možete da zamislite obrok bez mesa, dobra vest je da nisu sve vrste mesa jednako štetne.
Gastroenterolozi se slažu oko jednog - ultraprerađeno meso treba izbegavati. Hrenovke, kobasice, slanina i razni suhomesnati proizvodi nalaze se na vrhu liste namirnica koje najviše štete zdravlju creva.
- Ovakvo meso sadrži nitrate koji mogu izazvati upale i povećati propustljivost crevne sluznice - upozorava dr Parikh. Istraživanja takođe pokazuju da je prerađeno meso posebno štetno kada se priprema na visokim temperaturama, poput roštiljanja.
Shutterstock/Tyler Olson
Oba stručnjaka ističu i dodatni problem - ultraprerađeno meso smanjuje broj korisnih bakterija u crevima, što je još jedan snažan razlog da ga konzumirate retko ili ga potpuno izbacite iz ishrane.
Na kraju, briga o crevima znači više od samih obroka - to je ulaganje u celokupno zdravlje, energiju, raspoloženje i otpornost organizma. Svaki tanjir koji sadrži raznovrsno bilje, povrće, integralne žitarice i minimalno prerađenog mesa zapravo je korak ka dugovečnoj vitalnosti i snažnim crevima.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)