Već je poznato da redovna fizička aktivnost igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja i produženju životnog veka, no nova istraživanja naglašavaju koliko čak i minimalne promene u svakodnevnim navikama mogu doneti značajne koristi.
Analiza podataka prikupljenih pomoću nosivih uređaja kod više od 130.000 ljudi iz različitih zemalja, kako prenosi ScienceAlert, pokazala je da samo pet minuta dodatne fizičke aktivnosti dnevno ili smanjenje vremena provedenog sedeći za pola sata može imati primetan efekat na očekivani životni vek.
Studija je sprovedena pod vođstvom tima sa Norveške škole sportskih nauka, a istraživači su se fokusirali na dve specifične grupe: prvu, visokog rizika, koja obuhvata najmanje aktivnih 20 odsto učesnika, i širu populacijsku grupu, koja uključuje sve osim najaktivnijih 20 odsto ispitanika. Rezultati jasno ukazuju da čak i male, jednostavne promene u načinu života mogu imati izuzetno značajan uticaj na zdravlje i dugovečnost, piše Ordinacija.hr.
- Mala i realna povećanja umerene do intenzivne telesne aktivnosti od 5 minuta dnevno mogla bi sprečiti do 6 odsto svih smrti u visokorizičnoj grupi, a čak do 10 odsto u populacijskoj analizi - navode istraživači.
Istraživači takođe naglašavaju da smanjenje vremena provedenog sedeći za samo 30 minuta dnevno može značajno smanjiti rizik od smrti, i to kod obe posmatrane grupe.
Shutterstock/Monkey Business Images
Važno je napomenuti da ove procene nisu rezultat direktnog praćenja aktivnosti učesnika tokom vremena, već su dobijene pomoću statističkog modeliranja. Naučnici su izračunavali rizik od smrti za svaku osobu i upoređivali ga sa rizikom kod vršnjaka, što im je omogućilo da simuliraju kako male promene u fizičkoj aktivnosti mogu uticati na opasnost od smrtnog ishoda.
Možda vas zanima…
Najveće koristi, kako predviđaju istraživači, odnose se na ljude koji su najmanje aktivni i koji veći deo dana provode sedeći. Drugim rečima, oni koji trenutno najmanje vežbaju mogu najviše da dobiju uvođenjem i relativno malih promena u svojoj dnevnoj rutini.
Iako zbog posmatračke prirode studije nije moguće potvrditi direktnu uzročno-posledičnu vezu, veliki obim podataka i statistička značajnost povezanosti ukazuju da je ovo područje vredno daljih istraživanja.
- Istraživali smo samo smrtnost od svih uzroka; stoga bi buduća istraživanja trebala ispitati i druge zdravstvene ishode - napominju.
maxbelchenko/Shutterstock
Takođe ističu potrebu za dodatnim istraživanjima u zemljama s niskim i srednjim prihodima, gde se starosna struktura, nivo telesne aktivnosti i zdravstveni izazovi razlikuju od onih uključenih u ovu studiju.
Ovi nalazi posebno ohrabruju one koji teško pronalaze vreme ili motivaciju za redovne vežbe. Čak i samo nekoliko minuta brze šetnje ili vožnje bicikla, ili pola sata aktivnosti koja ne uključuje sedenje, može doneti vidljive koristi po zdravlje.
Naravno, veća količina fizičke aktivnosti i dalje je poželjna. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta umerenih do intenzivnih vežbi nedeljno, ali istraživanja pokazuju da i male, svakodnevne promene imaju značajan uticaj na dugovečnost i opšte zdravlje.
- Jasna poruka je da se svaki pokret računa i da najveće koristi od zdravlja vidimo kada podstaknemo neaktivne osobe da se pokrenu - ističe Danijel Bailija, istraživač za Brunel Univerzitet u Londonu.
Komentari (0)