Koncept poznat kao "klub 5 ujutro", popularizovan kroz bestselere i onlajn zajednice, podstiče ljude da dan započnu pre većine sveta. Ideja je da mirne jutarnje sate iskoriste za meditaciju, vežbanje, čitanje ili planiranje i tako, navodno, postignu više nego ikada ranije.
Međutim, sve veći broj stručnjaka za san i zdravlje upozorava da ova praksa ima svoju cenu i da u stvarnosti može više štetiti nego koristiti.
Rani početak nije za svakoga
Buđenje u pet ujutro samo po sebi nije problem ako vaše telo prirodno prati takav ritam. Međutim, za mnoge ljude, posebno one koji su genetski noćne ptice ili imaju kronotip koji nije prilagođen ranom jutru, prisilno buđenje znači sukob sa sopstvenim biološkim satom.
Stručnjaci za cirkadijalne ritmove objašnjavaju da je naš unutrašnji sat u velikoj meri određen genetikom i da se ljudi dele u različite tipove: ranoranioci, noćne ptice i oni čiji ritam prati prirodno svetlo i tamu. Kada noćne ptice silom pokušavaju da slede ritam ranoranilaca, to stvara stanje koje naučnici nazivaju socijalnim džet-legom, osećajem iscrpljenosti i dezorijentacije sličnim onome kod ljudi koji putuju kroz vremenske zone.
Produktivnost nije samo pitanje vremena buđenja
Glavna iluzija popularnog trenda leži u uverenju da će rani početak dana automatski doneti veću produktivnost i bolji uspeh.
Shutterstock/Stock-Asso
Mnogi stručnjaci ističu da nije toliko važno kada se budite, već koliko kvalitetnog sna dobijate. Ako osoba ustaje u pet ujutro, ali ide na spavanje tek duboko u noć, posle 23 časa ili čak bliže ponoći, vrlo je verovatno da spava premalo. Takav hronični manjak sna postepeno povećava nivo hormona stresa, remeti metabolizam, pojačava želju za brzom hranom i šećerom i slabi imunitet.
Možda vas zanima…
Koliko sna je potrebno
Konzistentna istraživanja pokazuju da odrasli u proseku trebaju sedam do devet sati sna po noći za optimalno zdravlje. Kada neko skraćuje ovaj period zbog ranog ustajanja, telo počinje da akumulira nedostatak sna, što dovodi do smanjene koncentracije, sporijih reakcija i osećaja umora tokom dana, čak i ako se odmah nakon buđenja to ne oseća.
Dugoročno, hronična deprivacija sna povezuje se s većim rizicima od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, depresije i drugih zdravstvenih problema.
Psihološki uticaji ranog buđenja
Psihološki efekti takođe su značajni. Osobe koje forsiraju rano buđenje često se žale da dan prolazi u "magli", da im je teško da ostanu fokusirani i da im je raspoloženje nestabilno. Takav umor često dovodi do prekomernog oslanjanja na kofein, a vikendom nadoknađuju san spavanjem duže nego obično, što dodatno remeti ciklus organizma, piše 24sata.
Moguće koristi i individualna prilagođenost
Ipak, neki pojedinci doživljavaju pozitivne strane ranog buđenja, kao što su osećaj mira u tišini jutra ili rituali poput lagane vežbe, meditacije i planiranja dana.
Pressmaster/Shutterstock
Stručnjaci naglašavaju da te koristi nisu univerzalne. One često odražavaju bolji san i dobru organizaciju životnih navika, a ne samo buđenje u pet sati.
Zaključak: Slušajte biološki sat
Održavanje doslednog ritma spavanja, u skladu sa sopstvenim biološkim satom, pokazalo se mnogo korisnijim za zdravlje i dugoročne performanse od samog forsiranja ranog alarma.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)