Ako se već duže vreme borite sa lošim snom ili se budite umorni uprkos dovoljnoj količini sna, možda je vreme da obratite pažnju na signale koje vam telo šalje.
Stručnjaci upozoravaju da poremećaji sna ne moraju da budu samo prolazna neprijatnost, u nekim slučajevima mogu da ukazuju na dublje promene u mozgu, uključujući i rane faze demencije.
Veza između sna i zdravlja mozga funkcioniše u oba smera. Loše spavanje može da poveća rizik od neurodegenerativnih bolesti, ali i početne promene u mozgu mogu da naruše ritam spavanja mnogo pre nego što primetite probleme sa pamćenjem.
Zašto je kvalitetan san ključan za mozak
Kada spavate, vaš mozak aktivira poseban "sistem čišćenja" poznat kao glimfatički sistem. Njegov zadatak je da ukloni štetne materije, uključujući protein beta-amiloid, koji se povezuje sa razvojem Alchajmerove bolesti.
New Africa/Shutterstock
Ako vam je san isprekidan ili nekvalitetan, ovaj sistem ne funkcioniše kako treba. Vremenom dolazi do nagomilavanja toksina u mozgu, što može dodatno da ubrza kognitivno propadanje. Tako nastaje začarani krug - loš san pogoršava stanje mozga, a promene u mozgu dodatno remete san.
Haotičan ritam sna i budnosti
Jedan od najčešćih ranih simptoma je kombinacija nesanice noću i izražene pospanosti tokom dana. Možete primetiti da teško zaspite, često se budite ili se osećate potpuno budno usred noći. Istovremeno, tokom dana vam nedostaje energija, pa čak možete da zadremate u neobičnim situacijama, poput razgovora ili obroka.
Možda vas zanima…
Evgeniia Primavera/Shutterstock
Ovakav poremećaj nastaje kada unutrašnji biološki sat izgubi ravnotežu. Mozak tada "zaboravlja" kako da uđe u dubok, regenerativni san.
Fizičko "proživljavanje" snova
Posebno zabrinjavajući simptom je stanje poznato kao REM poremećaj ponašanja u snu. U ovom slučaju, osoba tokom sna može da viče, udara, naglo se pomera ili čak ustane iz kreveta.
U normalnim okolnostima, telo je tokom REM faze sna privremeno "isključeno" kako bi se sprečile ovakve reakcije. Kada taj mehanizam zakaže, snovi se doslovno pretvaraju u pokret.
Neurolog Džeremi M. Lif sa Univerziteta "En-ju Langon (NYU Langone)" upozorava da ovakvi poremećaji često prethode bolestima poput Parkinsonove ili demencije sa Levijevim telima.
Noćno lutanje i dezorijentacija
Još jedan ozbiljan signal jeste noćno kretanje bez cilja. Ako vi ili vaši bližnji ustajete tokom noći, hodate po kući, premeštate stvari ili pokušavate da izađete napolje bez jasnog razloga, to može ukazivati na poremećaj unutrašnjeg ritma mozga.
New Africa/Shutterstock
Ovakvo ponašanje često prati zbunjenost i nemir, a osim što remeti san, može da predstavlja i bezbednosni rizik.
Kada je vreme da potražite pomoć
Povremena neprospavana noć nije razlog za brigu, ali ako primetite učestale i izražene simptome, važno je da reagujete na vreme. Neurološkinja Čelsi Roršajb savetuje da se obratite stručnjaku za poremećaje spavanja ako se nesanica pogoršava, ako ste preterano pospani tokom dana ili ako dolazi do neobičnog ponašanja noću.
Sa druge strane, ako uz ove simptome primetite i gubitak pamćenja, promene u ponašanju, govoru ili kretanju, potrebno je da se obratite neurologu.
Pravovremena reakcija pravi razliku
Što ranije prepoznate ove znakove, veće su šanse da usporite napredovanje bolesti i očuvate kvalitet života. Zato nemojte zanemarivati promene u snu - one često predstavljaju prvi signal da vašem mozgu treba dodatna pažnja, piše večernji.
Komentari (0)