Sve više naučnih istraživanja potvrđuje da zdrav san nije samo pitanje dužine, već i tačnog vremena kada odlazimo u krevet. Jedna velika studija sprovedena na više od 100.000 ispitanika pokazala je da postoji takozvani “zlatni period” za uspavljivanje koji može značajno uticati na zdravlje srca.
U okviru istraživanja, učesnici su nosili uređaje koji su precizno beležili njihove navike spavanja, uključujući tačno vreme kada zaspu. Tokom višegodišnjeg praćenja, naučnici su analizirali povezanost između tih podataka i pojave kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani udar i moždani udar.
Koja grupa je najrizičnija
Rezultati su pokazali da osobe koje najčešće zaspu između 22:00 i 23:00 časa imaju najmanji rizik od razvoja srčanih oboljenja. Svako odstupanje od tog vremenskog okvira bilo je povezano sa povećanim rizikom. Na primer, oni koji odlaze na spavanje posle ponoći suočavaju se sa znatno većom verovatnoćom za probleme sa srcem, dok čak i prerano uspavljivanje, pre 22 časa, može imati negativan efekat.
shutterstock.com/Prostock-studio
Ritam kao osnova zdravlja
Stručnjaci objašnjavaju da se ključ krije u našem cirkadijalnom ritmu, odnosno unutrašnjem biološkom satu koji reguliše funkcije organizma tokom dana i noći. Kada taj ritam nije usklađen sa prirodnim ciklusima, dolazi do poremećaja koji mogu opteretiti kardiovaskularni sistem.
Ono što ovu studiju čini posebno zanimljivom jeste činjenica da vreme uspavljivanja ima uticaj nezavisno od trajanja sna. Drugim rečima, nije dovoljno samo spavati osam sati, važno je i kada tih osam sati počinje.
Zbog svega toga, stručnjaci savetuju da se uspostavi stabilna rutina odlaska na spavanje, idealno u periodu između 22 i 23 časa. Male promene u navikama mogu dugoročno imati značajan efekat na očuvanje zdravlja srca i opšteg blagostanja.
BONUS VIDEO:
Možda vas zanima…
Komentari (0)