Opekotine se ne razlikuju samo prema tome koliko bole ili koliko je koža crvena. Njihova ozbiljnost zavisi od dubine oštećenja, zahvaćene površine i dela tela na kojem su nastale, pa naizgled mala povreda ponekad može zahtevati lekarsku procenu.
Dok blaže opekotine zahvataju samo površinski sloj kože i najčešće prolaze bez posledica, teži oblici mogu oštetiti nerve, mišiće, pa čak i kosti. Zbog toga je važno prepoznati razliku između opekotina prvog, drugog i trećeg stepena, ali i pravilno reagovati u prvim minutima nakon povrede.
Opekotine prvog stepena ne stvaraju plikove
Opekotina prvog stepena zahvata epiderm, odnosno najpovršniji sloj kože. Najčešći primer je blaža opekotina nastala tokom sunčanja, mada oštećenje može biti ozbiljnije ukoliko je koža duže bila izložena jakom suncu. Koža je obično crvena, topla, suva, nadražena i osetljiva na dodir. Važan znak jeste to što se kod opekotina prvog stepena ne pojavljuju plikovi. Ukoliko dođe do stvaranja mehurića, verovatno su zahvaćeni i dublji slojevi kože.
shutterstock.com/New Africa
Ovakve opekotine uglavnom zaceljuju same, bez stvaranja ožiljaka. Nakon opekotine od sunca koža može početi da se ljušti u roku od desetak dana.
Plikovi mogu ukazivati na opekotinu drugog stepena
Opekotine drugog stepena zahvataju dublje slojeve kože, a jedan od njihovih najuočljivijih znakova jesu mehurići ili plikovi. Oni nastaju zato što se oštećeni slojevi kože odvajaju.
Pored plikova, mogu se javiti snažan bol, otok, ljuštenje kože i curenje providne tečnosti iz rane. Površinske opekotine drugog stepena često nastaju nakon kratkotrajnog kontakta sa vrelom vodom, parom ili drugom vrućom tečnošću.
Možda vas zanima…
shutterstock.com/Bignai
Pojedine opekotine ovog stepena mogu zaceliti same u roku od tri nedelje. Ipak, pregled lekara je neophodan kada su zahvaćeni lice, šake, stopala, genitalna regija ili veliki zglobovi, kao i kada povreda ometa normalno pokretanje određenog dela tela.
Kod dubokih opekotina drugog stepena koža može postati bela, siva, žuta ili izrazito crvena. Iako povreda može biti veoma bolna, oštećenje nerava ponekad smanjuje osećaj bola, što ne znači da stanje nije ozbiljno.
Najteže opekotine ponekad ne bole
Opekotine trećeg stepena uništavaju sve slojeve kože i mogu dopreti do potkožnog masnog tkiva. Nastaju nakon dužeg kontakta sa plamenom, vrućim predmetima, parom, hemikalijama ili električnom strujom. Središnji deo opekotine može izgledati crno i ugljenisano, dok je koža suva i iz nje najčešće ne curi tečnost. Oko najteže povređenog dela često se nalaze i opekotine drugog stepena.
Odsustvo snažnog bola nije znak da je povreda blaga. Kod opekotina trećeg stepena nervni završeci mogu biti uništeni, pa osoba ponekad oseća manje bola nego što bi se očekivalo. Ove povrede mogu zahvatiti mišiće i kosti, nose visok rizik od infekcije i uvek zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Prva pomoć kod manjih opekotina
Ukoliko koža nije otvorena, opečeno mesto treba držati pod mlazom hladnije vode do deset minuta ili dok se koža ne ohladi. Može se upotrebiti i čist peškir natopljen hladnom vodom.
shutterstock.com/Nehris
Nakon hlađenja, kožu treba nežno oprati i osušiti. Plikove nikada ne treba probijati, jer se time povećava rizik od infekcije. Na neoštećenu kožu može se naneti hidratantna krema ili gel od aloje, a zatim se povreda može zaštititi čistim zavojem.
Ukoliko bol traje duže od 48 sati, potrebno je javiti se lekaru. Veće opekotine drugog stepena i sve opekotine trećeg stepena zahtevaju stručnu procenu, bez pokušaja samostalnog lečenja.
Ovi znaci mogu ukazivati na infekciju
Tokom oporavka treba pratiti izgled rane i opšte stanje organizma. Gnoj ili drugi iscedak, povišena temperatura, pojačavanje bola, širenje crvenila ili crvene linije koje polaze od opekotine mogu ukazivati na infekciju. Upozoravajući znak mogu biti i uvećani, bolni limfni čvorovi. Infekcija ozbiljne opekotine može se proširiti organizmom i dovesti do sepse, zbog čega ove promene ne treba ignorisati.
Oporavak od dubokih opekotina može trajati mesecima, a kod opekotina trećeg stepena često su neophodni uklanjanje mrtvog tkiva, presađivanje kože i fizikalna terapija. Pravovremeno prepoznavanje ozbiljnosti povrede zato može imati presudnu ulogu u lečenju i sprečavanju trajnih posledica, piše Ordinacija.hr.
Komentari (0)