Usamljenost ne utiče samo na raspoloženje i društveni život, već bi mogla da menja i način na koji mozak obrađuje određene signale. Novo istraživanje na miševima otkrilo je mehanizam koji je kod mužjaka povezan sa većom sklonošću ka alkoholu nakon socijalne izolacije, dok su ženke reagovale drugačije.
Kako usamljenost utiče na želju za alkoholom
Istraživanje, objavljeno u časopisu "Nejčer Neurosajens", sproveli su naučnici koje je predvodila Riša Patel sa Univerziteta Nortvestern u Čikagu. Tim je proučavao vezu između amigdale i prefrontalnog korteksa, dva područja mozga koja imaju važne uloge u obradi emocija, ponašanju i donošenju odluka.
Naučnici su posmatrali mužjake i ženke miševa koji su prethodno živeli u grupama, a zatim ih izolovali od drugih životinja. Nakon izolacije, kod mužjaka je neuronska veza između amigdale i prefrontalnog korteksa postala znatno aktivnija, što se poklopilo sa promenom njihovog ponašanja prema alkoholu.
shutterstock_antoniodiaz
Životinje su mogle da biraju između dve posude za piće - jedne sa čistom vodom i druge sa 15-procentnim rastvorom alkohola. Mužjaci su nakon perioda izolacije češće birali alkohol, dok su ženke smanjile njegovu konzumaciju.
Mužjaci i ženke nisu reagovali na isti način
Upravo je razlika između polova posebno privukla pažnju istraživača. Dok je socijalna izolacija kod mužjaka bila povezana sa pojačanom aktivnošću određenog neuronskog puta i većom konzumacijom alkohola, ženke su pokazale suprotan obrazac ponašanja.
- Naše istraživanje pokazuje da određeni signalni put postaje preaktivan tokom izolacije i direktno dovodi do povećane konzumacije alkohola, kao i da mužjaci i ženke pribegavaju različitim neuronskim strategijama kada su sami - rekla je istraživačica Patel.
Možda vas zanima…
PROČITAJTE VIŠE: Šta se dešava sa mozgom kada PRESTANETE DA PIJETE alkohol? Neverovatne PROMENE mogu da počnu ranije nego što mislite
Istraživači smatraju da bi ovo otkriće moglo da pomogne u boljem razumevanju načina na koji socijalna izolacija utiče na ponašanje povezano sa alkoholom. Posebno ih zanima kako promene u komunikaciji između različitih delova mozga mogu da utiču na želju za alkoholom.
Kod ljudi su već primećene određene veze između aktivnosti sličnih neuronskih puteva i žudnje za alkoholom, kao i ponovnog posezanja za njim nakon perioda apstinencije. Prefrontalni korteks pritom ima važnu ulogu u procesima povezanim sa kontrolom ponašanja i donošenjem odluka.
Da li se isti mehanizam javlja i kod ljudi
Zanimljivo je da su i istraživanja na ljudima ukazala na moguće razlike između muškaraca i žena kada je reč o povezanosti usamljenosti i konzumiranja alkohola. Naučnici su prošle godine analizirali podatke oko 17.800 učesnika iz tri velike studije sprovedene u Nemačkoj.
shutterstock_Geobor
Rezultati su pokazali da su usamljeni muškarci bili skloniji češćem konzumiranju alkohola i zdravstvenim rizicima povezanim sa njim. Kod usamljenih žena uočen je drugačiji obrazac, jer su bile manje sklone konzumiranju alkohola nego žene koje nisu prijavljivale usamljenost.
PROČITAJTE VIŠE: Zašto žene koje žive same češće upadaju u tišinu i depresiju – jedan znak ne smete ignorisati
Ipak, ove rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da usamljenost kod ljudi direktno izaziva veću želju za alkoholom. Istraživanje koje je objavljeno u "Nejčer Neurosajens" sprovedeno je na miševima, pa naučnici tek treba da utvrde u kojoj meri se ovaj mehanizam može primeniti na ljudski mozak i ponašanje.
Nova saznanja zato predstavljaju zanimljiv korak u istraživanju veze između socijalne izolacije, mozga i konzumiranja alkohola, ali su potrebne dodatne studije pre nego što se mogu izvući zaključci o ljudima, piše una.
Komentari (0)