Sve veći broj ljudi, naročito mlađih generacija, primećuje da im je teško da se sete čak i najosnovnijih stvari. Ono što se nekada smatralo problemom starijih danas se sve češće javlja kod osoba u dvadesetim i tridesetim godinama. Iako zaboravnost može delovati bezazleno, psihološka i neurološka istraživanja ukazuju da je reč o mnogo dubljem problemu povezanom sa savremenim načinom života i upotrebom tehnologije.
Stručnjaci ističu da je jedan od glavnih uzroka prekomerno vreme provedeno ispred ekrana, posebno na društvenim mrežama.
U fokusu novijih studija nalazi se fenomen poznat kao "brain rot" - mentalno propadanje izazvano stalnim izlaganjem površnim, brzo smenjivim sadržajima i beskonačnim skrolovanjem. Ovakav način konzumiranja informacija dovodi do mentalnog zamora, fragmentirane pažnje i pada sposobnosti koncentracije i pamćenja.
Skrolovanje koje vam "briše" pamćenje
Ponašanja poput "doomscrollinga" (neprekidnog praćenja negativnih vesti), "zombie scrollinga" (besciljnog skrolovanja bez fokusa) i zavisnosti od aplikacija nisu samo gubitak vremena. Istraživanja pokazuju da ona negativno utiču na mentalno zdravlje, emocionalnu stabilnost i sposobnost donošenja odluka.
MAYA LAB/Shutterstock
Podaci iz oblasti neurologije dodatno potvrđuju ovaj trend. Sve veći broj odraslih prijavljuje probleme sa koncentracijom, pamćenjem i fokusom, a porast je naročito izražen kod osoba mlađih od 40 godina. Iako su rezultati zasnovani na subjektivnim procenama ispitanika, stručnjaci upozoravaju da se ovakav porast ne sme ignorisati.
Mnogi mladi ljudi primećuju i da lakše pamte trenutke koje su snimili ili videli na ekranu nego one koje su stvarno doživeli. Jedan karijerni strateg to opisuje rečima da bi “naša generacija mogla imati više uspomena iz tuđih života nego iz sopstvenog”, jer stalno posmatranje tuđeg sadržaja potiskuje lična iskustva.
Možda vas zanima…
Ograničite vreme pred ekranima
Zdravstvene organizacije preporučuju ograničavanje vremena pred ekranima i van poslovnih obaveza, ali u digitalnoj eri to postaje sve teže. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je svesno upravljanje tehnologijom ključno, manje skrolovanja, više prisutnosti u stvarnom životu, piše 24sata.
Studio Romantic/Shutterstock.
Zato svesniji odnos prema tehnologiji više nije trend, već nužan način da sačuvamo pažnju i pamćenje u svetu stalnih digitalnih prekida. Manje skrolovanja, a više prisutnosti u stvarnim razgovorima i iskustvima omogućava mozgu da informacije obradi dublje i pretvori ih u trajna sećanja. Ono čemu zaista posvetimo pažnju, to i ostaje s nama.
Komentari (0)