Mnogi ljudi iz različitih razloga naviknu da tiho pate u sebi, te tako skrivaju sve što osećaju - ljutnju, tugu, strah ili razočarenje. Naizgled, sve deluje pod kontrolom, ali stručnjaci upozoravaju da potiskivanje emocija nikada ne ostaje bez posledica po organizam. Kada emocije ne budu izražene, telo ih "ne briše", već ih skladišti kao oblik unutrašnjeg stresa. Nervni sistem tada ostaje u stanju pojačane napetosti, što vremenom može da utiče na ceo organizam.
Jedna od prvih reakcija je hronični umor. Osoba može imati osećaj da se stalno budi iscrpljena, čak i nakon dovoljno sna. Razlog je taj što telo troši dodatnu energiju da potisnute emocije drži pod kontrolom. Nije retkost ni da se jave problemi sa varenjem. Stres i potisnute emocije direktno utiču na rad želuca i creva, pa mogu izazvati nadimanje, bol u stomaku ili promene u apetitu.
Kardiovaskularni sistem takođe reaguje. Dugotrajno potiskivanje emocija može doprineti povišenom krvnom pritisku i ubrzanom radu srca, jer organizam stalno funkcioniše u stanju "bori se ili beži".
Shutterstock Stock-Asso
Psihološki efekti su podjednako važni. Ljudi koji potiskuju emocije često se osećaju napeto, razdražljivo ili emocionalno "otupljeno". Vremenom može doći i do anksioznosti ili osećaja unutrašnjeg pritiska bez jasnog razloga.
Stručnjaci ističu da emocije same po sebi nisu problem, problem nastaje kada se ne izražavaju na zdrav način. Razgovor, fizička aktivnost, pisanje ili kreativni izražaj mogu pomoći da se unutrašnji pritisak smanji.
Jasno je da su telo i psiha su usko povezani. Ono što ne izgovorimo, često se ispolji kroz telo. Zato je važno naučiti da emocije ne potiskujemo, već da ih prepoznamo i obradimo na vreme.
Možda vas zanima…
Komentari (0)