Ne možete da prestanete da vrtite isti razgovor u glavi pre spavanja? Pod tušem smišljate bolje odgovore na neku raniju raspravu? Psihologija objašnjava zašto mozak ne može da pusti određene razgovore.
Jeste li se ikada uhvatili kako danima ponavljate isti razgovor u glavi, analizirajući svaku reč, ton glasa i moguće skrivene poruke? Prema psihologu Sariki, takvo ponašanje nije znak preterane emocionalne osetljivosti, već posledica načina na koji je ljudski mozak prilagođen životu u zajednici.
- Razgovori su valuta povezivanja. Njima pregovaramo o statusu, bliskosti, opasnosti i pripadanju. Pošto od njih toliko toga zavisi, naš mozak ih tretira kao vredan materijal za vežbu - tvrdi Sarika.
Zašto mozak stalno analizira razgovore
Autorka objašnjava da se tokom takvog preispitivanja aktivira nekoliko psiholoških procesa. U tim trenucima pokušavate da predvidite ishode i osmislite bolje buduće odgovore, pokušavate da dokučite šta druga osoba misli i oseća, a pritom veću pažnju pridajete mogućim pretnjama i neprijatnostima nego pozitivnim aspektima razgovora.
Shutterstock PerfectWave
- Dodatni problem je to što sećanja nisu verne kopije stvarnosti. Pamćenje nije veran video-zapis, već rekonstrukcija. Svako ponovno prisećanje može da promeni uspomenu, doda detalje ili izmeni ton događaja - ističe Sarika.
Kada razmišljanje postaje ruminacija
Takvo razmišljanje može biti korisno ako vam pomaže da učite iz iskustva i pripremite se za buduće situacije. Problem nastaje kada preraste u ruminaciju, odnosno začarani krug ponavljajućih misli koje ne vode rešenju.
Možda vas zanima…
Ona upozorava da promišljanje postaje problem kada se pretvori u beskonačno preispitivanje bez konkretnog ishoda. Tada se mogu javiti obrasci poput zamišljanja brojnih alternativnih scenarija, uverenja da znate šta druga osoba misli ili donošenja dalekosežnih zaključaka na osnovu jedne nejasne primedbe.
PROČITAJTE JOŠ: Ove 3 NAVIKE tokom spavanja mogu da oštete mozak: Naučnici otkrili vezu sa većim rizikom od DEMENCIJE
Umesto da vas pripremi za buduće situacije, takav način razmišljanja može da pojača anksioznost, dodatno naruši samopouzdanje i dovede do nesanice i smanjenog kvaliteta života.
Kako prepoznati korisno razmišljanje
Kako biste prepoznali da li korisno promišljanje prelazi u preteranu analizu, odnosno ruminaciju, Sarika predlaže da sebi postavite dva pitanja: da li vam to pomaže da se pripremite i preduzmete nešto konkretno ili vas drži na mestu, i da li ta razmišljanja donose nove uvide ili samo iznova vrtite isti scenario.
shutterstock/Gladskikh Tatiana
Ako primetite da se stalno vraćate istim mislima, stručnjakinja savetuje da ih zapišete i odvojite činjenice od pretpostavki. Ono što je zaista izrečeno često se razlikuje od značenja koje ste toj situaciji naknadno pripisali.
PROČITAJTE JOŠ: Koristite ChatGPT svaki dan? Stručnjaci tvrde da to može imati ozbiljne posledice po mozak
Ponekad može pomoći i otvoren razgovor sa drugom osobom kako bi se razjasnilo šta je zapravo htelo da se kaže, umesto oslanjanja na pretpostavke o njenim namerama.
Kako prekinuti začarani krug misli
- Nije cilj potpuno prestati sa preispitivanjem razgovora. Cilj je naučiti da se razlikuje korisno promišljanje od štetne ruminacije - piše autorka.
Dodaje da mogu pomoći jednostavne strategije poput vremenskog ograničavanja analiziranja, zapisivanja činjenica i sopstvenih pretpostavki, proveravanja zaključaka kroz razgovor sa drugom osobom, kao i usmeravanja pažnje na ono što možete da uradite sada, umesto na beskonačno zamišljanje šta je moglo biti drugačije, piše vecernji.
- Ponavljanje razgovora često je dokaz da vam je stalo. Brinete jer želite da budete prihvaćeni i povezani sa drugima - zaključuje Sarika.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)