Iako je san jedan od najvažnijih procesa za oporavak organizma, nove studije pokazuju da određeni obrasci spavanja mogu negativno uticati na zdravlje mozga i povećati rizik od kognitivnog propadanja. Istraživanje objavljeno u časopisu Alzheimer’s&Dementia analiziralo je podatke više od 23.000 ljudi srednjih i starijih godina. Naučnici su koristili snimke mozga i odgovore učesnika o njihovim navikama spavanja da bi ispitali vezu između sna i promena u mozgu.
Ispitivano je pet ponašanja povezanih sa snom: dužina spavanja, dnevno dremanje, nesanica, nenamerno dremkanje tokom dana i hrkanje. Iako su svi faktori u početku bili povezani s većim znacima starenja mozga, tri navike su se posebno izdvojile kao rizične. One su bile povezane s većim brojem lezija bele moždane mase - promena u mozgu koje se dovode u vezu sa većim rizikom od demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest.
Premalo sna
Ljudi koji su spavali manje od preporučenih sedam do devet sati imali su veći obim oštećenja bele moždane mase u poređenju sa onima koji su redovno spavali u tom rasponu.
Shutterstock/fizkes
Tokom sna mozak obavlja važne funkcije - obnavlja ćelije, obrađuje sećanja i uklanja štetne materije koje se nakupljaju tokom dana.
Često dnevno spavanje
Iako kratke dremke mogu poboljšati koncentraciju i budnost, učestalo spavanje tokom dana povezano je sa promenama u mozgu koje mogu ukazivati na ubrzano starenje. Istraživači nisu ispitivali koliko su dugo trajale dremke niti u koje doba dana su učesnici spavali, pa je potrebno još istraživanja da bi se utvrdilo kada dremanje postaje problem.
Nesanicu ne treba ignorisati
Problemi s uspavljivanjem ili održavanjem sna takođe su se pokazali kao značajan faktor rizika. Prethodna istraživanja ukazuju da osobe koje pate od nesanice imaju oko 40 odsto veći rizik od blagih kognitivnih poremećaja ili demencije.
Možda vas zanima…
Stručnjaci navode da dugotrajna pospanost i potreba za sve češćim dnevnim odmorom mogu biti rani znakovi promena koje se dešavaju u mozgu. Autori studije ističu da je san jedan od faktora na koje može da se utiče, pa poboljšanje kvaliteta odmora može biti važan deo prevencije.
Lekari savetuju da se spavanje ne posmatra samo kao problem noću, već kao rezultat celodnevnih navika. Preporučuje se buđenje u isto vreme svakog dana, izlaganje prirodnom svetlu ujutru, redovna fizička aktivnost i mirna rutina pred spavanje.
Takođe se savetuje izbegavanje jakog svetla i ekrana neposredno pre odlaska u krevet, kao i stvaranje uslova koji pogoduju snu - od tamne prostorije do prijatne temperature, a o tome piše i Njujork post (NY post).
Komentari (0)