Starenje ne menja samo izgled tela i nivo energije, već utiče i na ono što se događa duboko u mozgu. Novo istraživanje ukazuje na značajnu promenu u imunološkom sistemu mozga koja počinje da se uočava oko 50. godine, a naučnici smatraju da bi mogla da pomogne u objašnjenju nekih procesa povezanih sa kognitivnim propadanjem i demencijom.
Šta se događa u mozgu oko 50. godine
Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, Univerziteta Kalifornije u Irvajnu i Njujorškog centra za genomiku analizirali su postmortalno tkivo hipokampusa 40 neurološki zdravih osoba uzrasta od 20 do 95 godina. Kroz analizu je prošao baš hipokampus jer je to deo mozga koji ima veoma važnu ulogu u učenju i pamćenju.
Najzanimljivija promena pojavila se između približno 50. i 75. godine. Istraživanje je pokazalo da se mikroglija, odnosno ćelije koje predstavljaju glavnu imunološku odbranu mozga, tokom tog perioda smanjuje, dok ih sve više zamenjuju ćelije koje podsećaju na imune ćelije poreklom iz krvi.
shutterstock/wavebreakmedia
Glavni autor istraživanja, Nejtan Zemke, objasnio je da je upravo ta promena bila najuočljiviji rezultat studije. On je za Foks njuz digital detaljnije predstavio nalaze studije.
- Najizraženija promena bila je to da se nakon otprilike 50. godine čini da moždane rezidentne imunološke ćelije, nazvane mikroglija, sve više zamenjuju imunološke ćelije koje ulaze iz krvotoka - rekao je Zemke.
Zašto su ćelije mikroglije važne za mozak
Mikroglija ima važnu ulogu u održavanju zdravlja mozga. Ove ćelije uklanjaju otpadne materije i reaguju na povrede, ali nova studija ukazuje na to da se njihov broj i osobine menjaju tokom srednjeg i kasnijeg životnog doba.
Možda vas zanima…
Ćelije koje ih postepeno zamenjuju imaju izraženije osobine povezane sa upalnim procesima. Zbog toga naučnici smatraju da bi ova promena mogla da bude jedan od faktora koji doprinose hroničnoj upali u mozgu, procesu koji se povezuje sa kognitivnim propadanjem i neurodegenerativnim bolestima.
PROČITAJTE JOŠ: Partner s demencijom može povećati RIZIK od razvoja bolesti kod supružnika, pokazuje studija, evo i kako
Ipak, važno je naglasiti da istraživanje nije dokazalo da ova promena direktno izaziva Alchajmerovu bolest ili demenciju. Naučnici su pronašli moguću vezu i novi pravac za istraživanje, ali potrebno je još studija kako bi se utvrdilo zašto do promene dolazi i kakve tačno posledice ona ima.
Promene se ne odnose samo na imune ćelije
Istraživači su primetili i promene u ćelijama koje pomažu u održavanju krvno-moždane barijere, sistema koji kontroliše prolazak supstanci između krvotoka i moždanog tkiva. Sa starenjem su zabeležene i šire promene u DNK, aktivnosti gena i organizaciji genoma u različitim ćelijama hipokampusa.
Posebno je zanimljivo to što su naučnici otkrili da se promene ne odvijaju potpuno isto kod svih ljudi. To sugeriše da starenje mozga nije nužno identičan proces koji se kod svakog čoveka odvija istom brzinom i na isti način.
Da li posle 50. godine treba menjati životne navike
Ne na osnovu ovog istraživanja. Sam Nejtan Zemke naglasio je da je reč o ranoj fazi istraživanja i da rezultati trenutno ne predstavljaju osnov za preporuku konkretnih medicinskih ili životnih promena.
shutterstock/paulaphoto
Ipak, otkriće bi u budućnosti moglo da otvori nova pitanja o tome kako imuni sistem utiče na starenje mozga. Pošto ćelije koje se pojavljuju u mozgu imaju osobine slične ćelijama koje potiču iz krvi, naučnici smatraju da bi upravo ovaj proces jednog dana mogao da ponudi nove pravce za istraživanje terapija.
-To bi moglo otvoriti potpuno nov način pristupa Alzheimerovoj i drugim neurološkim bolestima bez potrebe da se direktno manipuliše ćelijama unutar centralnog nervnog sistema - rekao je Zemke.
PROČITAJTE JOŠ: Male greške odaju veliki problem: Prvi tihi znakovi koje svi zanemaruju mogu da ukažu na ALCHAJMERA!
Za sada, međutim, istraživanje pre svega pruža novi pogled na starenje mozga. Studija je obuhvatila samo 40 osoba i analizirala tkivo hipokampusa, pa naučnici tek treba da utvrde koliko se ove promene razlikuju među ljudima i da li se sličan proces odvija i u drugim delovima mozga, piše klix.ba.
Komentari (0)