Stope demencije mogle bi potencijalno da se smanje širom sveta kada bi ljudi usvojili jednu jednostavnu jutarnju rutinu, tvrdi lekar dr Nil K. Ša. Pozivajući se na rezultate neuroloških istraživanja, on u svom videu objašnjava da ljudi koji dožive devedesete godine i pritom ostanu kognitivno očuvani imaju jednu zajedničku naviku koju praktikuju u prvih 30 minuta nakon buđenja.
Šta se dešava sa mozgom tokom noći
- Neurolozi su proučavali ljude koji su ostali kognitivno očuvani i u svojim devedesetim godinama i stalno su pronalazili istu stvar u njihovoj jutarnjoj rutini. Ali prvo morate da razumete šta se dešava sa vašim mozgom tokom noći - započeo je dr Ša.
PROČITAJTE JOŠ: Ove 3 NAVIKE tokom spavanja mogu da oštete mozak: Naučnici otkrili vezu sa većim rizikom od DEMENCIJE
On objašnjava da mozak tokom sna prolazi kroz prirodan proces čišćenja, pri kojem se uklanjaju toksični proteini koji se nakupljaju kod osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. Prema njegovim rečima, kvalitet tog procesa u velikoj meri zavisi od onoga što radimo sledećeg jutra.
- Ono što većina ljudi ne zna jeste da kvalitet večernjeg ciklusa čišćenja određuje ono što radite sutra ujutru - rekao je lekar.
Telefon odmah nakon buđenja može biti problem
Dr Nil K. Ša tvrdi da većina ljudi u prvih 30 minuta nakon buđenja posegne za telefonom i počne da skroluje sadržaj, čime, kako kaže, nesvesno narušava prirodne procese u mozgu.
Možda vas zanima…
Prema njegovim rečima, mozak poseduje glavni biološki sat koji se svakog jutra aktivira jednim specifičnim okidačem. Ako se taj proces pravilno pokrene, san će naredne noći biti dublji i kvalitetniji. Ukoliko se godinama narušava, štetni proteini mogu početi da se nagomilavaju.
Rešenje je jutarnje sunce
Kako navodi, rešenje je potpuno besplatno, traje svega desetak minuta i većina ljudi ga ne primenjuje svesno - izlaganje očiju prirodnoj sunčevoj svetlosti.
- U prvih 30 minuta nakon buđenja, pre bilo kakvog ekrana, čak i pre kafe, izađite na dnevnu svetlost. Ta jedna odluka podešava nivoe kortizola, melatonina i noćni ciklus čišćenja mozga - objasnio je.
Podeljene reakcije javnosti
Iako je namera ovog lekara bila da podeli koristan savet, njegov video izazvao je brojne komentare i rasprave.
Neki korisnici bili su skeptični, ističući da demencija postoji mnogo duže od pametnih telefona i pitajući da li postoje dokazi da je učestalost demencije značajno porasla u poslednjih dvadesetak godina, otkako su ekrani postali deo svakodnevice.
PROČITAJTE JOŠ: Ako već volite grickalice, birajte ovu - istraživanja pokazuju da poboljšava funkciju mozga
Shuttesrtock/PerfectWave
Drugi su ukazali na praktične probleme, poput života u područjima sa malo sunčeve svetlosti, gde je ovakvu rutinu teško svakodnevno primenjivati.
S druge strane, pojedini korisnici podelili su pozitivna iskustva.
- Pre mesec dana počeo sam da ustajem kako bih gledao izlazak sunca. Sada mi je to postala navika. Budim se prirodno neposredno pre svitanja, bez obzira na vreme, kao magijom. Gledam i zalazak sunca. Zaista mi je pomoglo da bolje spavam. Nisam znao da može da koristi i kognitivnom zdravlju - napisao je jedan korisnik.
Ne postoji jedna čudesna navika
Ova rasprava otvara šire pitanje o tome da li se prevencija demencije zaista svodi na jednu jednostavnu odluku ili je reč o mnogo složenijem procesu?
Iako su jednostavni saveti privlačni, vodeći svetski stručnjaci naglašavaju da ne postoji čarobno rešenje. Prevencija demencije predstavlja dugoročan proces koji podrazumeva usvajanje više zdravih životnih navika.
Izlaganje jutarnjoj svetlosti može doprineti boljoj regulaciji ciklusa spavanja i budnosti, ali predstavlja samo jedan deo mnogo šire slike očuvanja zdravlja mozga.
PROČITAJTE JOŠ: Koristite ChatGPT svaki dan? Stručnjaci tvrde da to može imati ozbiljne posledice po mozak
Šta preporučuje Lancet komisija
Prema izveštaju Lancet komisije iz 2024. godine, uklanjanjem ili kontrolisanjem 14 promenljivih faktora rizika moglo bi da se spreči ili odloži čak 45 odsto slučajeva demencije.
Ti faktori obuhvataju različite aspekte života, od kvalitetnog obrazovanja u mladosti do uspešnog lečenja hroničnih bolesti u srednjem i starijem životnom dobu.
G-Stock Studio/Shutterstock
Među najvažnijim preporukama nalaze se:
- redovna fizička aktivnost, čak i umerena poput brzog hodanja;
- zdrava ishrana po uzoru na mediteransku ili MIND dijetu, bogata povrćem, bobičastim voćem, integralnim žitaricama i ribom;
- stalna mentalna aktivnost kroz čitanje, učenje novih veština i rešavanje zagonetki;
- održavanje društvenih kontakata radi jačanja takozvane kognitivne rezerve;
- izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola;
- kontrola krvnog pritiska, holesterola i dijabetesa.
Kako bi trebalo da izgleda zdrava jutarnja rutina
Stručnjaci smatraju da je jutro idealno vreme za uspostavljanje navika koje dugoročno podržavaju zdravlje mozga.
Sve počinje hidratacijom. Čaša vode odmah nakon buđenja važna je zato što je mozak sastavljen od približno 80 odsto vode, a čak i blaga dehidratacija može negativno da utiče na kognitivne sposobnosti.
Nakon toga preporučuje se uravnotežen doručak. Novija istraživanja pokazuju da preskakanje doručka može biti povezano sa većim rizikom od kognitivnog pada kod starijih osoba, jer mozak dobija glukozu koja predstavlja njegov osnovni izvor energije.
Shutterstock/PeopleImages
Jutarnju rutinu korisno je upotpuniti laganom fizičkom aktivnošću, poput istezanja ili kratke šetnje, kako bi se poboljšala cirkulacija krvi u mozgu i povećala koncentracija. Preporučuje se i mentalna stimulacija kroz čitanje, planiranje dana ili druge aktivnosti koje podstiču rad mozga.
Briga o zdravlju mozga nije sprint, već maraton. Nijedna pojedinačna navika ne može sama da spreči demenciju, ali kombinacija zdravog sna, jutarnjeg izlaganja dnevnoj svetlosti, pravilne ishrane, fizičke aktivnosti, mentalne stimulacije i dobre kontrole opšteg zdravstvenog stanja može značajno doprineti očuvanju kognitivnih funkcija i kvalitetu života u poznim godinama, piše vecernji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)