Jutarnji obrok ima poseban značaj za ljude koji pate od dijabetesa, jer način na koji započnu dan može značajno uticati na njihovu reakciju tokom celog dana. Preskakanje doručka ili izbor brze hrane, poput peciva i slatke kafe, može dovesti do naglih skokova nivoa glukoze u krvi, a zatim do brzog pada, što izaziva osećaj gladi, umora i dodatne oscilacije u šećeru. Stručnjaci naglašavaju da bi doručak trebalo da sadrži tri ključna elementa: proteine, vlakna i zdrave masti. Ova kombinacija može doprineti stabilnijem nivou šećera u krvi i dužem osećaju sitosti.
Jedan od jednostavnih i efikasnih primera doručka koji ispunjava ove kriterijume je kombinacija kuvano ili poširano jaje, ovsene pahuljice bez dodatog šećera i kašika orašastih plodova, kao što su bademi, orasi ili lešnici. Jaje pruža proteine koji se sporije vare, čime se produžava osećaj sitosti. Ovsene pahuljice su bogate rastvorljivim vlaknima koja usporavaju apsorpciju glukoze, dok orašasti plodovi sadrže zdrave masti koje dodatno pomažu u sporijem porastu šećera nakon obroka.
Uzimanje samo ugljenih hidrata može dovesti do brzog povećanja nivoa glukoze. Međutim, kada se ugljeni hidrati kombinuju sa proteinima, vlaknima i mastima, proces varenja postaje sporiji, a energija se oslobađa postepeno. Ovo smanjuje rizik od naglih skokova i padova šećera, čime se smanjuje i potreba za dodatnim grickalicama ubrzo nakon doručka.
Shutterstock frantic00
Mnogi ljudi misle da biraju zdrave obroke, ali često unose skrivene šećere. Greške uključuju konzumaciju instant ovsene kaše sa ukusima čokolade ili jagode, voćnih jogurta sa dodatim šećerom, integralnog hleba sa marmeladom, kao i voćnih sokova uz doručak. Sveže voće treba jesti umereno, na primer, šaku borovnica ili pola jabuke, najbolje uz izvor proteina.
Ako želite da promenite svoje prehrambene navike, preporučuje se da to radite postepeno. Počnite sa zamenom jedne namirnice, a sledećih nedelja dodajte nove izbore. Vođenje dnevnika merenja šećera pre i posle obroka može biti od velike pomoći, a rezultate treba pokazati lekaru. Važno je napomenuti da ishrana može značajno pomoći, ali promene u terapiji, posebno u vezi sa insulinom ili lekovima, uvek treba da budu u dogovoru sa lekarom.
Komentari (0)