Samopouzdanje se ne gradi velikim govorima i stalnim uveravanjem deteta da je najbolje. Ono nastaje kroz svakodnevne situacije u kojima dete oseća da je voljeno, da sme da pogreši i da može samo da pronađe rešenje kada naiđe na problem.
Kako roditelji detetu grade samopouzdanje
Povremena nesigurnost potpuno je normalna tokom odrastanja, naročito kada se dete poredi sa vršnjacima ili se suočava sa novim izazovima. Ipak, ako osećaj da "nije dovoljno dobro" postane stalan, dete može početi da izbegava nove aktivnosti, brzo odustaje ili previše zavisi od mišljenja drugih.
Stručnjaci za američki zdravstveni portal "Everyday Health" navode da takva nesigurnost može da se pokaže na različite načine. Dete može postati povučeno i samokritično, ali i razdražljivo, tvrdoglavo ili preterano zahtevno kako bi sakrilo osećaj nesigurnosti.
Shutterstock/Zulfiska
Roditelji u svemu tome imaju veoma važnu ulogu. Toplina, podrška i jasne granice mogu da pomognu detetu da razvije pozitivniju sliku o sebi, dok stalna kritika, zanemarivanje ili preterana zaštita mogu imati suprotan efekat.
Ne rešavajte svaki problem umesto deteta
Kada dete ima problem sa školom ili prijateljima, nemojte odmah nuditi gotovo rešenje. Pitajte ga kako se oseća, šta je već pokušalo i šta misli da bi moglo da uradi.
Možete zajedno razmotriti nekoliko mogućnosti, ali mu, kada je to primereno uzrastu, prepustite odluku. Tako dete postepeno uči da može da se izbori sa problemima.
Možda vas zanima…
Kritikujte ponašanje, a ne dete
Rečenice poput "ti si lenj" ili "nikad ništa ne uradiš kako treba" lako mogu da postanu deo slike koju dete ima o sebi. Umesto toga, jasno recite šta vam smeta u konkretnom postupku.
Shutterstock/YAKOBCHUK VIACHESLAV
Na primer, mnogo je korisnije reći "to što si uradio nije bilo u redu" nego "ti si loše dete". Tako postavljate granicu, ali detetu ne šaljete poruku da sa njim kao osobom nešto nije u redu.
Hvalite trud, ne samo rezultat
Obično "bravo" lepo zvuči, ali konkretna pohvala detetu mnogo jasnije pokazuje šta cenite. Recite mu da ste primetili koliko se trudilo oko zadatka, kako je pronašlo rešenje ili koliko je pažljivo nešto uradilo.
Na taj način dete povezuje uspeh sa trudom, upornošću i vežbanjem, a ne samo sa talentom i shvata da i samo radom i trudom može da postigne mnogo.
Postavite jasne granice
Podržavajuće roditeljstvo ne znači da detetu treba sve dozvoliti. Ako vređa drugu decu, vara ili se ponaša neprihvatljivo, jasno mu objasnite da takvo ponašanje nije u redu i zbog čega.
PROČITAJTE JOŠ: Neposlušna deca uvek bolje prođu u životu - evo i zašto, objašnjava PSIHOLOG
Važno je da kritikujete postupak, a ne ličnost. Dete tako uči da može da popravi svoje ponašanje, čak i kada napravi grešku.
Podstičite samostalnost
Obaveze primerene uzrastu, poput spremanja školske torbe, vraćanja knjiga ili brige o sopstvenim stvarima, pomažu detetu da razvije osećaj sposobnosti. Ako roditelj stalno sve pamti i radi umesto njega, dete nema dovoljno prilika da nauči da se osloni na sebe.
Shutterstock/Cavan-Images
Zato mu dozvolite da ponekad pogreši i iskusi prirodne posledice svojih odluka. Manja razočaranja mogu da budu važne lekcije koje grade otpornost.
Pokažite da je greška normalna
Deca mnogo toga uče posmatrajući roditelje. Kada vi pogrešite, umesto da se ljutite na sebe, pokažite detetu da grešku možete da prihvatite i da potražite način da rešite problem.
PROČITAJTE JOŠ: Jednu LOŠU OSOBINU deca preuzimaju od roditelja: Stručnjaci otkrivaju kako da prekinete taj obrazac
Tako dobija važnu poruku: greška nije dokaz nesposobnosti, već deo života i prilika da nešto nauči. Ako bude radilo, dete će i grešiti i kroz način na koji mu pomognete da nauči da popravlja greške lakše će se i samo odvažiti da pokušava da bude samostalno.
Vežbajte svesnu pažnju zajedno
Jednostavne vežbe svesne pažnje, poznate i kao "mindfulness", mogu pomoći detetu da se lakše nosi sa stresom i snažnim emocijama. Za početak je dovoljno nekoliko minuta mirnog disanja i usmeravanja pažnje na ono što se dešava u sadašnjem trenutku.
Shutterstock/DREAM INSPIRATION
Ne očekujte da dete "isprazni glavu" ili potpuno zaustavi misli. Cilj je da nauči da zastane, primeti kako se oseća i napravi prostor između emocije i reakcije.
Najvažnije je da dete zna koliko vredi
Zdravo samopouzdanje ne zavisi od ocena, pobeda, talenta ili tuđeg odobravanja. Ono se gradi kroz svakodnevno iskustvo da je dete prihvaćeno, da sme da pogreši i da mu roditelji veruju dovoljno da mu dozvole da pokuša ponovo, piše Večernji.
Komentari (0)