“Dečaci su drugačiji” često je fraza koju roditelji čuju kad odgajaju sinove. Dečaci često pokazuju specifične osobine koje ih razlikuju od devojčica - energičniji su, radoznaliji i skloni većim fizičkim izazovima.
Stručnjaci i roditelji prepoznaju razliku između živahne i "divlje" dece: dečaci često iskazuju intenzivnu radoznalost i neustrašivost, što im daje jedinstvene karakteristike koje roditelji treba da razumeju i prate.
U nastavku donosimo sedam uobičajenih osobina malih dečaka koje je opisala jedna mama za portal YourTango, a koje će mnogi roditelji sinova odmah prepoznati.
Mali dečaci vas drže u pokretu
Moja ćerka je bila energična, ali nije imala brzinu koju je moj sin razvio u svojoj ranoj dobi. Sad već osećam saosećanje prema roditeljima koji stavljaju decu na povodce. Svaki roditelj i učitelj u vrtiću moje ćerke znaju Samovo ime jer me svakodnevno vide kako jurim po hodnicima, dozivajući ga.
Dovoljna su samo dva trenutka da okrenem glavu i poljubim ćerku ujutro ili odložim torbu, i on nestane. Traži se po sobama, skriva iza stolova, traži olovku. Parking je još veći izazov. Danas me često možete videti u spremnom položaju: kolena savijena, noge raširene, ruke spremne za hvatanje.
Dečaci mogu gotovo sve pretvoriti u oružje
Moja ćerka voli plišane igračke i lutke. Moj sin radije koristi bilo koji predmet, igračka ili ne, s kojim voli mahati i bacati ga. Omiljeni su mu štapovi, metle i plastične gitare, ali improvizuje sa bilo čim što nađe.
Možda vas zanima…
Leszek Glasner/Shutterstock
Ako je predmet mali i okrugao, neće mu smetati - samo će ga baciti prema vama.
Dečaci vole prljavštinu
Nema dana da se ne trgnem dok podižem sina. Ponekad prolije čašu mleka po sebi ili pak proba vodu iz WC šolje. Jogurt jede rukama, sendviče sa puterom od kikirikija i džemom jede unazad, prvo ližući džem. Kupanje kod nas nikad nije isto. Profesorka filozofije sa Univerzitet Oregon Šrin Klu potvrđuje:
PeopleImages/Shutterstock
- Devojčice su često obučene tako da se ne smeju uprljati, više se igraju unutra, a roditelji ih češće nadziru nego dečake.
Mali dečaci ne znaju za strah
Mojoj ćerki je trebalo gotovo tri godine da se sama spusti niz tobogan bez unutrašnje borbe. Moj sin se sa 18 meseci prvi put spustio toboganom koji je uključivao prilično opasan i dug uspon po merdevinama.
Pre prvog rođendana, srećno je skačio u bazen, bez obzira na to ko ga posmatra, i zaletao se prema životinjama svih veličina. Skakao je sa kreveta, stolova, stepenica, uveren da će ga neko uhvatiti ili da će preživeti pad.
Dečaci se vole penjati
Nema mesta u kući na koje moj sin nije pokušao da se popne. Ove godine otkrio je da može da premesti kuhinjske stolice po kući kako bi dosegao veću visinu. U 30 sekundi je stigao do frižidera i počeo pritiskati tastere za led i vodu.
Halfpoint/Shutterstock
Penjanje je oblik avanturističke igre koja pomaže dečacima da razviju sposobnost procene rizika i upravljanja emocijama. Studije pokazuju da ovakva igra smanjuje anksioznost i uči decu kako da rešavaju probleme i kontrolišu impulse.
Mali dečaci se brzo oporavljaju
Moja ćerka voli pesmu „Shake It Off“, a moj sin je živi primer tog motiva. Pao niz stepenice? Proći će. Sudario se glavom o sto? Brzo se podiže i nastavlja da trči. Čak i najveći padovi izazivaju samo nekoliko suza i brz zagrljaj mame.
Mali dečaci vole svoje mame
Sa ćerkom sam se odmah povezala, ali nisam bila sigurna kako ću se osećati sa novorođenim sinom. Srećom, on me odmah odabrao za omiljenu osobu i drži se te odluke već 21 mesec.
Media_Photos/Shutterstock
Uz stalne zagrljaje i poljupce, i činjenicu da mu nije problem da obuče šta god mu odlučim, osvojio je moje srce zauvek, čak i kada me udari po glavi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)