Sve je sada mirno u mojoj glavi. Utišalo se buka u mojoj glavi, vikanje, panika, ono unutrašnje “pustite me odavde“. Ostala je samo tišina, jer ovaj brak je završen.
Ovako počinje ispovest jedne žene koja je podelila svoje bolno iskustvo sa razvodom.
Kako je počelo: Bajka koja je svima bila lepa
Počeli smo da se zabavljamo dva dana nakon mature. Bili smo jedno drugom prvi, zajedno otišli na fakultet, venčali se odmah posle toga i preselili u Kaliforniju da radimo u nevladinom sektoru i “spasavamo svet“. Dobili smo dete koje smo oboje godinama želeli.
Shutterstock/PeopleImages
Ljudi su našu priču obožavali. Za njih smo bili oličenje idealne veze, one bajke koju svi vole da čuju.
Problem koji se ne vidi spolja
S vremenom mi je postalo jasno, ako se venčaš sa 18, često nikada ne stigneš da postaneš odrasla osoba “van veze”. Nije bilo potpuno izgrađenog njega. Nije bilo potpuno izgrađene mene. I koliko god to zvučalo surovo, kad danas pomislim na šanse koje su bile protiv nas, čudim se da smo uopšte ovoliko izdržali.
Prvi trenutak kad sam “znala”
Prvi put sam jasno osetila da ću jednog dana ostati sama one noći kada se rodila naša ćerka. Medicinska sestra mi je, posle teškog porođaja, rekla:
Možda vas zanima…
- Dušo, deluješ potpuno iscrpljeno.
Moj muž se probudio i zaječao:
- Ja jesam!
Sestra mu je odbrusila da je govorila meni, osobi koja je upravo rodila.
Kad sam legla, u stomaku mi se javio hladan, tonući osećaj. U glavi mi je odjeknulo: “Ovo ćeš raditi sama.“
Afera i odlazak
I bio je to kraj koji je došao onako kako se mnogi pribojavaju: imao je aferu. Mesec dana nakon prvog rođendana naše ćerke, rekao je da ne može više, da mu treba prostor, i otišao je. Na moje pitanje da li postoji neko drugi, slagao je.
Shutterstock/LightField Studios
Istinu sam saznala posredno. U trenutku kada sam shvatila s kim je, imala sam osećaj da mi se sve u telu lomi: kao da mi se svet suzio u belu svetlost i kao da se negde unutra čuo pucanj. Kao da je jedan deo mene tada zauvek završio.
Stid i "papiri za razvod"
Ostala sam sa detetom u stanu i krenula u razvod. Sećam se reda u sudu, kao da su svi došli po venčani list, a ja po razvod. Kada su me pitali da li imamo dece, jedva sam izgovorila "da“. Osećala sam se ogoljeno, kao da svi vide da sam izdata.
Druga šansa koja nije promenila suštinu
Preselili smo se na Floridu da pobegnemo od svega. Posle terapije odlučili smo da pokušamo ponovo “zbog deteta“. Dali smo tome još četiri godine, ali ništa suštinski nije bilo drugačije. Ja sam funkcionisala na autopilotu, sa osmehom, a iznutra prazna. Znala sam da se iz toga ne vraćam, ne s njim.
Poslednja rečenica
Na kraju sam rekla:
- Hoću razvod.
On je samo odgovorio:
- U redu.
Dikushin Dmitry/Shutterstock
I tek tada je nastupio mir. Možda je to što smo se konačno pustili, kao muž i žena, bila najiskrenija stvar koju smo ikada uradili.
Novi početak
Napravila sam tablui sa ciljevima i okačila je naspram kreveta. Na njemu su slike mog života koji želim: više vremena sa ćerkom, zdravlje, blagostanje, radost, osećaj da mi je dobro u sopstvenoj koži, i moj novi, mirniji život.
Osećam se kao žena koja se sprema da raširi krila. I kao neko ko sada mora da napravi svoje “gnezdo“, svoje sigurno mesto, prenosi yourtango.
Komentari (0)