Sindrom hroničnog umora nije obična iscrpljenost koja prolazi nakon odmora, već stanje koje može potpuno da promeni život pacijenta. U najtežim slučajevima ljudi postaju toliko iscrpljeni da ne mogu da izađu iz kuće, obavljaju svakodnevne aktivnosti, pa čak ni da ustanu iz kreveta. Prof. dr Branislav Milovanović, internista i kardiolog, šef laboratorije na Institutu Dedinje, samo za Srećne upozorava da je prepoznavanje prvih simptoma od presudnog značaja, jer pravovremena reakcija može značajno da utiče na tok oporavka, a ova četiri simptoma ne smete da ignorišete.
- Postoji četiri stepena sindroma hroničnog umora. Prvi je kada ne možete da radite, kada vidite da niste kao što ste bili i kada taj period traje duže od šest meseci, a po novijoj preporuci tri meseca. Kada primećujete da kada preterate sa fizičkim naporom "padnete" drugi ili treći dan. Primećujete da ne možete da se ispavate, da ustajete umorni, da imate kognitivne probleme, nesvestice, vrtoglavice, bole vas mišići, zglobovi, većina njih ima fibromialgiju i iritabilni kolon. Onda nastupa problem sa komisijama, pacijenti ne mogu da rade, a to je samo prvi stepen. U drugom stepenu ne možete da izdržite osam sati da radite. Morate kući da idete da odmorite i da se ispavate, to je već prelazni period. U trećem stepenu postajete bukvalno invalid, ne možete da izađete iz kuće, a u četvrtom ne možete da ustanete iz kreveta. Ukoliko to traje godinu do dve, onda vam to pripišu depresiji i pošalju vas na psihijatriju - objašnjava naš sagovornik.
Republika
Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju oboleli jeste nerazumevanje okoline, ali i zdravstvenih radnika. Profesor upozorava da odbacivanje simptoma i negiranje postojanja bolesti mogu dodatno da otežaju položaj pacijenata i odlože njihovo lečenje.
- Najgore kada lekar kaže pacijentu: "Vama nije ništa, ta bolest ne postoji, ja u to ne verujem." Na taj način oni sprečavaju pacijente da se dalje leče. Svim silama se trudim da sprečim da se to ne dešava, jer nema niko pravo da nekome uništi život.
Prof. dr Milovanović naglašava da pacijenti često očekuju da će se njihovo stanje brzo popraviti, ali oporavak zavisi od uzroka, trajanja tegoba i trenutka kada su započeli lečenje.
- Pacijenti često očekuju da im posle tri meseca bude bolje, ali ne može da im bude bolje, naročito ako dođu posle pet godina. Zato svima kažem da od sedam meseci pa nadalje moraju da budu uporni. Sve zavisi i od uzroka. Moj savet svima je da dođu na vreme i da budu strpljivi. Ukoliko primetite da nema oporavka već posle tri meseca, odmah bi trebalo da idete kod lekara. Ako dođete na vreme, treba mi svega šest do sedam meseci da vas vratim u normalu - apeluje prof. dr Branislav Milovanović.
Možda vas zanima…
Šta je tzv. "KREŠ", zbog čega se sindrom hroničnog umora češće javlja kod žena, ko su najmlađi pacijenti koji se obraćaju profesoru za pomoć, zašto je važno brzo reagovati kada su deca u pitanju i koja su tri najvažnija saveta za očuvanje zdravlja - pogledajte na celom Jutjub (YouTube) snimku na kanalu Srećne.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
Povezane vesti
Budi deo Srecne.rs zajednice.
Google News
Komentari (0)