Energija, koncentracija i otpornost na stres ne zavise samo od toga šta jedemo, već i od načina života, emocija i kvaliteta sna. U središtu ovih procesa nalaze se mitohondrije, ćelijske strukture koje imaju ključnu ulogu u proizvodnji energije. Na njihov rad utiču brojni faktori, a nepravilna ishrana, nedovoljno sna i fizičke aktivnosti, kao i svakodnevni stres, mogu da poremete energetski balans organizma, dok s druge strane određene namirnice jačaju imunitet.
O tome kako da pravilnom ishranom sačuvamo energiju tokom dana, zbog čega je važno birati kvalitetne ugljene hidrate, koje namirnice mogu da pomognu u borbi protiv stresa i zašto rafinisani šećer treba izbegavati, za portal Srećne govorio je nutricionista prof. dr Momčilo Matić.
Republika
- Na rad mitohondrija utiču naše emocije, hrana, spavanje i fizička aktivnost. Ukoliko toga nema dovoljno, nismo u mogućnosti da ispunjavamo svoje obaveze, ni umne ni fizičke. Često dolazimo u situaciju da nam energija pada ili naglo raste, a to podjednako važi za sve uzraste. Mitohondrije koriste glukozu kao najbrže "gorivo" za svoj rad. Kada je ponestane usred umnog ili fizičkog rada tokom dana, potrebna nam je glukoza, jer ona najbrže stiže do mitohondrija. Zato posežemo za šećerima, ali pogrešno je što biramo rafinisane šećere i što ih često unosimo pre podne. Tada insulin skače, a zatim pada, s njim opada i nivo šećera u krvi, pa ćelije i mitohondrije nemaju dovoljno glukoze - objašnjava naš sagovornik.
Dr Matić dodaje da problem nastaje zato što unosimo loše šećere.
- Često citiram izjavu: "Šećer je najštetnija namirnica u istoriji ljudske civilizacije." Pritom, mislim na rafinisani šećer. Treba da biramo namirnice i ugljene hidrate koji sadrže vlakna i vodu, kao što su voće, povrće i žitarice poput pšenice, raži i ovsa. Kada smo potpuno iscrpljeni, možemo da pojedemo voće. Najbolji izbor nije ono voće koje sadrži velike količine ugljenih hidrata, već divlja borovnica, nar, kupina, malina, grožđe i ostalo bobičasto voće - napominje lekar.
Prof. dr Matić objašnjava kako nepravilna ishrana može da pojača stres, napetost i anksioznost.
Možda vas zanima…
- Stres je stanje, a ne emocija, ali emocija može da izazove stresno stanje. Ako imamo emocije koje su posledica loših životnih navika i nepravilne ishrane, pre svega konzumiranja brze hrane, iscrpećemo naše energetske rezerve i ući u stanje blage napetosti ili anksioznosti. Ukoliko u stresnim situacijama biramo namirnice prirodnog porekla, možemo da pomognemo telu da se smiri. Namirnica koja je dobra u borbi protiv stresa je ponovo voće. Često pominjem voće, ali voće je bila prva hrana čak i u Bibliji. Treba izbaciti prerađenu hranu, a treba voditi računa da popijemo i dovoljnu količinu tečnosti. Mi se nećemo opustiti od alkohola ili od gaziranih napitaka. Čista voda je najbolji lek za naš organizam. Ako smo, recimo, u stresu, tražimo vodu, takođe ako nemamo dovoljno vode ulazimo u stres - zaključuje prof. dr Momčilo Matić.
Republika
Kako prepoznati superhranu, da li su užine neophodne, koliko obroka dnevno je idealno, kako pravilno kombinovati namirnice, da li treba piti vodu nakon obroka i koji obrok bi trebalo da bude najkvalitetniji? Prof. dr Momčilo Matić otkriva i kada je hormon rasta najaktivniji, kao i koliko vremena pre spavanja treba da bude poslednji obrok, a sve odgovore saznajte u kompletnom intervjuu na Jutjub (YouTube) kanalu Srećne.
Povezane vesti
Budi deo Srecne.rs zajednice.
Google News
Komentari (0)