Bolesti srca obuhvataju čitav niz stanja koja utiču na srce i krvne sudove. Najčešće nastaju zbog masnih naslaga u arterijama, što povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka. Ova stanja mogu dovesti i do oštećenja mozga, srca, bubrega i očiju. Određene analize krvi mogu da pokažu nivoe različitih vrsta masti u organizmu.
Povodom februara, koji se obeležava kao mesec zdravlja srca, LloydsPharmacy Online Doctor sproveo je istraživanje među 500 ispitanika u Velikoj Britaniji da bi se utvrdilo koliko ljudi prepoznaje simptome srčanih bolesti. Doktorka Bhavini Šah objasnila je najčešće simptome i dala savete kako smanjiti rizik.
Najčešći simptomi bolesti srca
Bol u grudima je najprepoznatljiviji simptom. Osećaj pritiska, stezanja, težine ili "stiskanja" u grudima može biti znak srčanog udara i u tom slučaju neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć. Čak 80 odsto ispitanika prepoznalo je ovaj simptom.
Kratak dah je drugi najčešći simptom, koji je prepoznalo 77 odsto učesnika. Ako srce ne pumpa dovoljno krvi, tečnost se može zadržavati u plućima, što otežava disanje.
Nepravilan rad srca (aritmije) prepoznalo je 70 odsto ispitanika. Iako ne mora uvek da ukazuje na ozbiljno stanje, važno je proveriti uzrok, piše Miror.
Gorodenkoff/Shutterstock,Shutterstock/Studio Romantic
Izražen umor navelo je 66 odsto ispitanih. Kod osoba sa srčanim problemima čak i svakodnevne aktivnosti ili blaga fizička aktivnost mogu izazvati iscrpljenost.
Možda vas zanima…
Oticanje nogu, poznato kao edem, ređe je prepoznat simptom - svega 46 odsto ispitanika znalo je za ovu pojavu. Nastaje zbog zadržavanja tečnosti u tkivima i obično se pogoršava tokom dana.
Ako primetite neki od ovih simptoma i sumnjate na srčani udar, odmah pozovite hitnu pomoć. Takođe je važno obratiti se izabranom lekaru.
Kako smanjiti rizik od bolesti srca
Zdrava ishrana
Smanjenje unosa masti pomaže u snižavanju krvnog pritiska i holesterola. Preporučuje se ishrana bogata vlaknima i siromašna mastima, uz najmanje pet porcija voća i povrća dnevno, kao i integralne žitarice poput ovsa, raži i smeđeg pirinča. Unos soli treba ograničiti na najviše 6 grama dnevno, a zasićene masti izbegavati.
Redovna fizička aktivnost
Redovno kretanje može smanjiti rizik od srčanih bolesti i do 35 odsto. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, poput hodanja, vožnje bicikla, plivanja ili vežbanja u grupi.
Prestanak pušenja
Pušenje oštećuje zidove arterija i utiče na poremećaj metabolizma holesterola, čime se povećava rizik od srčanih bolesti.
Umeren unos alkohola
Preporuka je da se ne konzumira više od 14 jedinica alkohola nedeljno, raspoređenih tokom više dana. Prekomerno konzumiranje alkohola povezano je sa povišenim krvnim pritiskom i većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
Kvalitetan san
Nedostatak sna može povećati rizik od srčanih oboljenja. Odraslim osobama potrebno je između sedam i devet sati sna svake noći.
Komentari (0)