Kašalj je najčešće samo simptom virusne infekcije, ali ponekad može upozoriti na ozbiljnije zdravstvene probleme. Stručnjaci objašnjavaju kada domaći lekovi više nisu dovoljni i zašto ne treba čekati da prođe sam od sebe.
Ova sezona gripa uporno se održava, a najnoviji podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD-u pokazuju da se broj zaraženih nakon kratkotrajnog pada ponovo povećava. Posledice respiratornih bolesti mogu se osećati sve do maja, a najuporniji simptom je upravo onaj napadni kašalj koji nikako da prođe.
Kako znati kada je vreme da zaboravite domaće lekove i odete kod lekara? Stručnjaci kažu da je ključ u simptomima koji prate kašalj i u tome koliko dugo traje.
- Posebno nas zabrinjava kašalj koji se pogoršava, koji prati visoka temperatura ili uzrokuje poteškoće sa disanjem. Pacijenti koji primete te simptome trebaju odmah doći na pregled - objašnjava dr Loras Even iz UnityPoint Healtha.
Šta zapravo izaziva kašalj
Kašalj je refleks kojim telo izbacuje vazduh iz disajnih puteva kako bi zaštitilo pluća od iritansa. Obično ga pokreće osećaj grebanja ili škakljanja u grlu, a najčešći uzroci su virusne infekcije, upale, alergije, zagađivači vazduha, curenje iz nosa, kiseline iz želuca, suvo grlo.
Ponekad kašalj upozorava na ozbiljnije zdravstvene probleme (HOBP, rak pluća), u zavisnosti od toga koliko dugo traje.
Možda vas zanima…
Kada je kašalj bezopasan
Kašalj koji traje kraće od tri nedelje naziva se akutnim i najčešće prolazi sam od sebe, prema Američkoj pulmološkoj asocijaciji. Takav kašalj obično ne zahteva lekarovu pomoć, osim ako ga ne prate drugi simptomi poput groznice, glavobolje, pospanosti ili nedostatka daha.
Nažalost, hronični oblici kašlja mogu se zadržati i duže od osam nedelja kod odraslih.
- Hronični kašalj može biti znak ozbiljnije ili hronične bolesti pluća - upozorava Američka pulmološka asocijacija.
Kada treba potražiti lekarsku pomoć
Način na koji kašalj zvuči takođe može ukazivati na veći problem. Hripanje ili zviždanje mogu značiti infekciju ili začepljenje disajnih puteva. Veliki kašalj, poznat i kao magareći kašalj, na primer, može dovesti do upale pluća i biti opasan po život.
shutterstock FOTO Eak
Lekarsku pomoć trebate potražiti ako:
- iskašljavate zelenu, žutu ili krvavu sluz,
- osećate oštre i trajne bolove u prsima,
- povraćate,
- teško dišete,
- iznenada gubite težinu,
- imate temperaturu koja traje više od jednog ili dva dana,
- osećate gušenje.
Čest i jak kašalj može izazvati vrtoglavicu, znojenje, slomljena rebra, nesvesticu ili nehotični gubitak mokraće, napominje Mayo Clinic.
- Molim vas, posetite lekara ako kašalj traje više od sedam do deset dana, ako iskašljavate krv, ako imate nedostatak daha, bolove u grudima, temperaturu koja se ne smanjuje lekovima ili neočekivani gubitak težine - savetuje dr. Kristal Grin, lekar opšte medicine iz Inspira Healtha u Nju Džesiju, a prenosi tportal.
Kada je hitna pomoć potrebna
Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako kašalj izaziva gušenje, iskašljavanje krvi, teško disanje,
intenzivne bolove u grudima, vrtoglavicu, slabost ili nesvesticu.
Ako domaći lekovi i kućne mere (kao što su topli čajevi, med, ovlaživač vazduha i odmor) ne pomažu, a kašalj se ne smiruje ili ga prate gore navedeni simptomi, ne treba čekati nego se konsultovati sa lekarom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)