Da li ste primetili da neki ljudi dobiju kilograme čim malo odstupe od rutine, dok drugi mogu da jedu obilno, a da se gotovo ne promene? Genetika svakako ima uticaj, ali priča je mnogo šira. Na telesnu težinu i način na koji organizam koristi energiju utiču i godine, nivo fizičke aktivnosti, mišićna masa i hormoni.
Sve više istraživanja ukazuje i na još jednog važnog “igrača” - raznolikost crevnih bakterija, koja može značajno da oblikuje metabolizam, navode stručnjaci irskog Univerziteta Mejnut.
Šta je crevna mikrobiota i zašto je važna
Naše telo je dom trilionima mikroorganizama, bakterijama, gljivicama i virusima, koji zajedno čine crevnu mikrobiotu. Neke bakterije deluju "prijateljski" i doprinose dobrom zdravlju, dok druge mogu praviti probleme, naročito ako im ishrana pogoduje.
Na primer, ishrana bogata ultra-prerađenim namirnicama može narušiti ravnotežu u crevima i smanjiti broj korisnih bakterija, ostavljajući više prostora onim manje poželjnim vrstama.
adriaticfoto/Shutterstock
Poređenja mršavih i gojaznih osoba često pokazuju razlike u raznolikosti mikrobiote. Kada se ta ravnoteža naruši, govori se o disbiozi, stanju koje se dovodi u vezu sa upalom, promenama apetita i metabolizma, kao i lakšim nakupljanjem masnog tkiva.
Zanimljivi su i rezultati eksperimenata na životinjama: pokazano je da mikrobiota može da utiče na to koliko kalorija "izvučemo" iz istog obroka. To znači da dve osobe koje jedu isto ne moraju nužno imati isti rezultat.
Možda vas zanima…
Kako u praksi podržati zdravu mikrobiotu
Najjednostavnije pravilo glasi: manje ultra-prerađene hrane, više celovitih namirnica.
Vlakna kao osnova
Vlakna su posebno važna jer hrane korisne bakterije. Zato su povrće, voće, mahunarke i integralne žitarice često temelj dobrog plana ishrane za podršku mikrobioti.
Fermentisana hrana
Fermentisane namirnice, poput kiselog kupusa, kefira, kimčija ili kombuhe, mnogima mogu pomoći jer unose korisne mikroorganizme.
Madeleine Steinbach/Shutterstock
Ipak, važno je znati da nisu pogodne za svakoga.
Zašto su boje na tanjiru važne
Još jedna korisna navika je da "jedete dugu", odnosno da unosite raznobojno voće i povrće. Različite boje donose različite fitonutrijente, a mnogi od njih deluju kao prebiotici, hrana za dobre bakterije.
Drugim rečima, što je tanjir raznovrsniji, to su veće šanse da podržite raznolikost mikrobiote.
Stres, san i fizička aktivnost takođe utiču na creva
Uticaj na mikrobiotu nema samo ishrana. Hronični stres i manjak sna povezani su sa nepovoljnim promenama u sastavu crevnih bakterija.
Shutterstock Yuganov Konstantin
Sa druge strane, redovna fizička aktivnost često se povezuje sa većom raznolikošću mikrobiote, što se smatra pozitivnim faktorom za opšte zdravlje.
Zanimljivo je da i društveni kontakt može imati ulogu u razmeni mikroorganizama među ljudima, što naučnici proučavaju kao još jedan važan deo ove složene priče.
Kada narušena mikrobiota može da pravi problem
Poremećena mikrobiota povezuje se i sa digestivnim tegobama, poput sindroma iritabilnog creva (IBS), koji može da se ispolji bolovima u stomaku, nadutošću, prolivom ili zatvorom.
Često se pominje i SIBO (bakterijsko prerastanje u tankom crevu) - stanje u kojem bakterije koje bi trebalo da pretežno borave u debelom crevu počinju da se umnožavaju tamo gde ne bi trebalo, odnosno u tankom crevu.
Kateryna Onyshchuk/Shutterstock
Kod nekih ljudi, duža upotreba lekova koji smanjuju želudačnu kiselinu može doprineti takvom disbalansu, jer želudačna kiselina inače ima zaštitnu ulogu.
Zašto "zdrava ishrana" nije ista za svakoga
Iako su vlakna i fermentisana hrana uglavnom odličan izbor za podršku mikrobioti, kod osoba sa SIBO-om fermentisane namirnice ponekad mogu da pogoršaju simptome, gasove, nadutost i nelagodnost, dok se stanje ne stavi pod kontrolu.
Zato "zdrava ishrana" nije uvek univerzalna kategorija. U osetljivim stanjima, najbolji pristup je individualni plan uz stručnu pomoć, prenosi večernji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)