U svetu u kojem se živi brzo, pod pritiskom rokova, obaveza i stalne dostupnosti, stres je postao gotovo neizbežan saputnik savremenog čoveka. Nije slučajno što se često naziva zdravstvenom epidemijom 21. veka. Ipak, iako svi osećamo njegov uticaj, retko se zapitamo kakve posledice dugoročni stres može imati po naše srce i krvni pritisak. Odgovor, kako upozoravaju kardiolozi, nije nimalo jednostavan, ali je izuzetno važan.
Američki kardiolog Luk Lafin objašnjava da stres može imati i trenutne i dugoročne efekte na krvni pritisak, posebno ako postane hroničan.
Da li stres podiže krvni pritisak
U stresnim situacijama krvni pritisak može naglo da poraste. To je posledica prirodne reakcije organizma "bori se ili beži", kada srce počinje brže da kuca, a krvni sudovi se sužavaju.
- Ako smo u stresnoj situaciji, potpuno je normalno da dođe do privremenog porasta krvnog pritiska. Organizmu takve kratkotrajne promene uglavnom ne predstavljaju problem - objašnjava dr Laffin.
DimaBerlin/Shutterstock
Kada stresni trenutak prođe, krvni pritisak bi, u idealnim uslovima, trebalo da se vrati na uobičajene vrednosti. Međutim, problem nastaje kada stres ne prolazi.
Akutni i hronični stres - u čemu je razlika
Za razliku od kratkotrajnog (akutnog) stresa, hronični stres se zadržava nedeljama, mesecima, pa i godinama. Upravo on predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje srca.
Možda vas zanima…
Iako nauka još uvek nema potpuno jasan odgovor o direktnom uticaju dugotrajnog stresa na krvni pritisak, poznato je da stres snažno utiče na životne navike, a one igraju ključnu ulogu u razvoju hipertenzije.
- Sam stres ne mora nužno direktno da izazove trajno povišen krvni pritisak. Ali često vodi ka lošim životnim navikama, a one itekako doprinose razvoju hipertenzije - ističe dr Lafin.
Navike koje stres pogoršava
Kada smo pod stalnim pritiskom, lakše upadamo u obrasce ponašanja koji štete srcu, kao što su:
- premalo ili nekvalitetno spavanje
- smanjena fizička aktivnost
- nezdrava ishrana
- pušenje
- prekomerno konzumiranje alkohola
Posebno je opasno to što je često teško prepoznati trenutak kada “privremeni” stres preraste u hronični. Stresori koji deluju bezazleno, ali traju nedeljama, mogu dugoročno ozbiljno ugroziti zdravlje.
Shutterstock/Andrii Medvediuk
- Ono što nas zaista brine jeste trajno povišen krvni pritisak - naglašava dr Lafin.
Može li smanjenje stresa da snizi krvni pritisak
Dobra vest je da kontrola stresa može imati značajan efekat na krvni pritisak. Prema rečima stručnjaka, ključ je u promeni načina života, prenosi tportal.
Dr Lafin preporučuje nekoliko osnovnih koraka:
- Redovna fizička aktivnost: Vežbanje ne samo da jača srce, već pomaže u smanjenju nivoa stresa i boljem nošenju sa izazovima svakodnevice.
- Kvalitetan san: Za stabilan krvni pritisak potrebno je između šest i osam sati neprekidnog sna tokom noći. Kvalitet sna je podjednako važan kao i njegova dužina.
- Smanjivanje izvora stresa: Kada su stresori vezani za posao ili porodične obaveze, to može biti izazovno. U takvim situacijama, psihološka podrška ili terapija mogu pomoći u razvijanju zdravijih strategija suočavanja.
- Ishrana zdrava za srce: Izbegavanje hrane bogate solju i zasićenim mastima može značajno doprineti snižavanju krvnog pritiska. Mediteranska ishrana, bogata antioksidansima, često se navodi kao odličan izbor.
- Tehnike opuštanja: Meditacija i tehnike zasnovane na svesnoj pažnji (mindfulness) pokazale su se efikasnim u snižavanju krvnog pritiska tokom nekoliko meseci redovne primene.
U određenim slučajevima, lekovi poput beta-blokatora ili antihipertenziva mogu biti deo terapije, ali, kako naglašava dr Lafin, osnova leži u načinu života.
- Ishrana, fizička aktivnost i san, to su stubovi zdravlja srca i najvažniji saveznici u borbi protiv hipertenzije povezane sa stresom - zaključuje on.
Komentari (0)