Kratkotrajni skokovi kortizola nisu neprijatelji zdravlja - naprotiv, pomažu telu da se izbori sa svakodnevnim izazovima. Problem nastaje tek kada nivo ovog hormona ostane povišen tokom dužeg perioda.
Na društvenim mrežama sve češće se pojavljuju objave koje upozoravaju na navodne opasnosti "kortizolskih skokova". Kao potencijalni okidači često se navode jutarnja kafa na prazan stomak ili određene vrste treninga. Ipak, stručnjaci poručuju da zdravi ljudi uglavnom nemaju razlog za brigu.
Šta je zapravo kortizol
Kortizol je jedan od najvažnijih hormona u našem organizmu. On reguliše metabolizam, utiče na rad imunog sistema i učestvuje u kognitivnim i emocionalnim procesima. Luče ga nadbubrežne žlezde koje se nalaze iznad bubrega, dok njegov rad kontroliše hipofiza - žlezda smeštena u bazi mozga koju često nazivaju "glavnom žlezdom".
Shutterstock/Elnur
Lučenje kortizola prati jasan dnevni ritam. Njegov nivo naglo raste tokom prvog sata nakon buđenja -fenomen koji stručnjaci nazivaju "reakcija buđenja kortizola". Upravo taj jutarnji porast pomaže telu da se razbudi i pripremi za obaveze koje dolaze tokom dana. Što je ovaj jutarnji vrhunac izraženiji, to se organizam obično lakše nosi sa fizičkim i mentalnim naporima.
Tokom dana nivo kortizola postepeno opada, a u večernjim satima prirodno je nizak kako bi telo moglo da se pripremi za san. Pored tog osnovnog ritma, javljaju se i kratkotrajni skokovi kada smo izloženi dodatnom naporu - na primer tokom intenzivnog treninga, stresnog roka na poslu ili infekcije.
Takve reakcije imaju zaštitnu ulogu jer pomažu telu da održi krvni pritisak, koncentraciju i dostupnost energije.
Možda vas zanima…
Simpotmi povišenog kortizola
Povišen nivo kortizola u organizmu može da izazove različite simptome koji utiču i na fizičko i na mentalno zdravlje. Među najčešćim znakovima su povećanje telesne težine, naročito u predelu lica i stomaka, kao i pojava akni i tanjenja kože, zbog čega koža postaje osetljivija i lakše nastaju modrice.
Osobe sa viškom kortizola često imaju crvenilo u licu i primećuju da se rane i povrede sporije zaceljuju. Takođe može da se javi slabost mišića i izražen umor, čak i kada nema velikog fizičkog napora.
Shutterstock fizkes
Pored fizičkih simptoma, višak kortizola može da utiče i na raspoloženje i koncentraciju. Ljudi mogu postati razdražljivi, imati poteškoće sa fokusom, kao i povišen krvni pritisak i česte glavobolje. Sve to su signali organizma da je nivo hormona stresa predugo povišen.
Kafa na prazan stomak i vežbanje
Na nivo kortizola utiče mnogo faktora - pol, godine, genetika, ali i način ishrane, fizička aktivnost, stres, izloženost svetlu i različita zdravstvena stanja.
Kada je reč o kafi, naučna istraživanja nisu dala jasan odgovor na pitanje da li je veća razlika između ispijanja kafe na prazan stomak i nakon obroka. Postoje studije koje pokazuju da kafa može privremeno da poveća nivo kortizola, u nekim slučajevima i do 30 procenata. Međutim, kod ljudi koji redovno piju kafu taj efekat je često minimalan, jer se organizam vremenom prilagodi.
Čini se da je važnije vreme kada pijete kafu nego to da li je pijete uz hranu. Kod redovnih konzumenata jutarnja doza kofeina obično ne remeti prirodni dnevni ritam kortizola. S druge strane, konzumacija kafe u kasnim popodnevnim satima može da produži povišene nivoe ovog hormona tokom dana.
shutterstock.com/PicMy
Slična logika važi i za fizičku aktivnost. Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji treniraju ranije tokom dana često imaju izraženiji pad kortizola nakon jutarnjeg vrhunca, kao i niže večernje vrednosti, što može da olakša uspavljivanje.
Kada kortizol zaista postaje problem
Razlog za zabrinutost nisu kratki i prirodni skokovi kortizola, već situacije kada njegov nivo ostaje hronično povišen. Dugotrajan stres - na primer konstantan pritisak na poslu ili ozbiljni problemi u odnosima - može da dovede do toga da organizam bude stalno izložen visokom nivou ovog hormona.
Sličan efekat može da izazove i dugotrajna terapija lekovima koji deluju slično kortizolu, kao što su kortikosteroidi. Postoje i retka medicinska stanja, poput Kušingovog sindroma, koja takođe dovode do trajno povišenog kortizola.
Važno je znati i da pametni satovi i aplikacije koje prikazuju nivo "stresa" zapravo ne mere kortizol direktno. One procenjuju stres na osnovu varijabilnosti srčanog ritma, što nije isto što i hormonska analiza, piše tportal.hr.
Ako postoji sumnja na poremećaj u radu hormona, potrebno je uraditi specifične laboratorijske analize - iz krvi, pljuvačke ili urina. Prvi korak uvek treba da bude razgovor sa lekarom, koji po potrebi može da vas uputi i kod endokrinologa.
Komentari (0)