Većina ljudi odmah pomisli na stres i manjak sna kada se pomene povišen kortizol, ali stručnjaci upozoravaju da problem često leži u svakodnevnim navikama koje na prvi pogled deluju bezazleno. Od preskakanja doručka do preteranog vežbanja - telo može da reaguje kao da je pod stalnim pritiskom, čak i kada toga nismo svesni.
Kortizol je glavni hormon stresa i ima ključnu ulogu u regulaciji imuniteta, metabolizma i načina na koji reagujemo na izazove. Kada je u ravnoteži, organizam funkcioniše optimalno.
Međutim, kada ostane povišen duže vreme, može da dovede do ozbiljnih problema, uključujući i Kušingov sindrom. Doktor Džoel Evans objašnjava da svaki oblik stresa - bilo emocionalni ili fizički - šalje signal nadbubrežnim žlezdama da luče kortizol.
Preskakanje doručka i dug period bez hrane
Ako preskačete doručak, telo to može da doživi kao stres. Tada se aktivira reakcija "bori se ili beži", a kortizol raste. Dugoročno, to može da poveća rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti. Slično deluje i dugotrajno gladovanje, uključujući popularni povremeni post.
Shutterstock/Shutterstock/we.bond.creations
Nutricionistkinja Melisa Grovs Azaro naglašava da redovni obroci i stabilan dnevni ritam pomažu u održavanju hormonske ravnoteže.
Previše restriktivna ishrana
Opsesija "zdravom" ishranom može da izazove suprotan efekat. Nutricionistkinja Dina Aronson ističe da preterano ograničavanje hrane predstavlja stres za organizam. Istraživanja pokazuju da smanjen unos kalorija može da poveća nivo kortizola, posebno ako traje duže vreme.
Možda vas zanima…
Fleksibilan pristup ishrani daje bolje rezultate - važno je da jedete dovoljno i da povremeno sebi dozvolite uživanje bez griže savesti.
Preterivanje sa treningom
Fizička aktivnost je važna, ali preterivanje može da optereti telo. Intenzivni i česti treninzi bez dovoljno odmora podižu kortizol i usporavaju oporavak. Aronson objašnjava da telo može da izdrži napor, ali samo ako mu date vremena da se regeneriše.
Shutterstock/javi_indy
Balans između aktivnosti i odmora ključan je za dugoročno zdravlje.
Upalni procesi u organizmu
Upale u telu često ostaju neprimećene, ali mogu značajno da utiču na nivo kortizola. One mogu da nastanu zbog stresa, ali i zbog ishrane bogate šećerom. Takva hrana podstiče upalne procese, što dodatno stimuliše lučenje kortizola i može da dovede do nagomilavanja masnog tkiva.
Shutterstock/Rapit Design
Fokusirajte se na celovite namirnice i smanjite unos šećera kako biste pomogli telu da se izbori sa upalama.
Anksioznost i mentalni pritisak
Mentalno zdravlje direktno utiče na hormone. Kada ste stalno zabrinuti ili pod pritiskom, telo reaguje kao da je u opasnosti. To dovodi do povećanog lučenja kortizola.
Ako osećate da vas anksioznost ometa u svakodnevnom životu, potražite pomoć. Tehnike opuštanja, pravilna ishrana i određeni suplementi mogu da pomognu u regulaciji stresa.
Stalna žurba i kašnjenje
Naizgled sitnice poput jutarnje gužve ili stalnog kašnjenja mogu da drže telo u konstantnom stresu. Mozak ne pravi razliku između stvarne opasnosti i svakodnevnih situacija, pa reaguje isto - povećava kortizol.
Shutterstock/Krakenimages.com
Bolja organizacija može da napravi veliku razliku. Pripremite stvari unapred i smanjite nepotreban pritisak u svakodnevici.
Kako da stabilizujete kortizol
Male, ali dosledne promene mogu značajno da pomognu:
- jedite redovno i ne preskačite obroke
- budite fizički aktivni, ali se odmarajte kada je potrebno
- koristite tehnike opuštanja poput disanja, joge ili meditacije
Ravnoteža u svakodnevnim navikama pokazuje se kao najbolji način da držite kortizol pod kontrolom i sačuvate svoje zdravlje, piše Ordinacija.
Komentari (0)