Godinama slušamo isto pravilo - dnevno treba da popijemo osam čaša vode, odnosno oko dve litre. Taj savet toliko se ukorenio da ga retko ko dovodi u pitanje. Ipak, stručnjaci kažu da stvarnost nije baš tako jednostavna.
Istina je da ne postoji univerzalna količina vode koja odgovara svima. Potrebe organizma zavise od telesne težine, fizičke aktivnosti, klime u kojoj živite, pa čak i od hrane koju jedete tokom dana.
Odakle potiče pravilo o dve litre
Popularna preporuka o osam čaša vode potiče još iz 1945. godine, kada je američki Odbor za hranu i ishranu objavio smernice o dnevnom unosu tečnosti. Međutim, deo te preporuke se često zaboravlja.
Shutterstock/Bashar Creates
U originalnoj napomeni stajalo je da veći deo te tečnosti dolazi iz hrane. Drugim rečima, ne mora sve da bude čista voda iz čaše.
Naime, organizam tečnost dobija i iz drugih napitaka poput kafe, čaja, mleka ili sokova, ali i iz hrane. Voće i povrće sadrži iznenađujuće velike količine vode. Na primer, lubenica ili krastavac imaju i više od 90 odsto vode, dok meso, riba i jaja takođe doprinose ukupnom unosu tečnosti.
Zbog toga mnogi ljudi već kroz svakodnevnu ishranu unesu značajan deo potrebne hidratacije, a da toga nisu ni svesni.
Možda vas zanima…
Koliko vode vam zaista treba
Umesto okamenjenog pravila za sve, tručnjaci predlažu individualizovanu formulu koja se prilagođava svakom organizmu.
Preporuka je da se dnevno unese oko 0,3 decilitra tečnosti po kilogramu telesne težine. To znači da osoba koja ima oko 70 kilograma treba da unese približno 2,1 litru tečnosti dnevno, računajući sve izvore - i piće i hranu.
Naravno, potrebe se menjaju u zavisnosti od životnog stila.
Tokom fizičke aktivnosti telo gubi više tečnosti znojenjem, pa se preporučuje da se na svakih 30 minuta intenzivnog vežbanja popije dodatnih 350 do 500 mililitara vode. Slično važi i za boravak u toploj i vlažnoj klimi, gde organizam troši više tečnosti kako bi se rashladio.
Posebnu pažnju na unos vode treba da obrate trudnice, dojilje i starije osobe, jer kod starijih ljudi osećaj žeđi s godinama može oslabiti.
Znaci da vam telo traži vodu
Zanimljivo je da žeđ nije uvek prvi signal da organizmu nedostaje tečnost. Telo često ranije šalje suptilne znakove dehidracije.
Jedan od najpouzdanijih pokazatelja je boja urina. Ako je svetložut, poput limunade, to znači da ste dobro hidrirani. Tamnožuta ili jantarna boja može biti znak da je vreme za čašu vode.
Shutterstock/ShotPrime Studio
Među ranim simptomima dehidracije nalaze se i umor, blaga glavobolja, slabija koncentracija i razdražljivost.
Postoje i manje očigledni signali. Na primer, loš zadah može da bude posledica manjka tečnosti, jer se smanjuje lučenje pljuvačke koja inače pomaže u uklanjanju bakterija iz usne duplje.
Još jedan neobičan znak može da bude iznenadna želja za slatkišima. Kada telu nedostaje vode, jetra teže oslobađa zalihe energije, pa mozak taj signal ponekad pogrešno protumači kao potrebu za šećerom. Suva koža i gubitak elastičnosti takođe mogu da ukazuju na manjak tečnosti.
Da li kafa zaista dehidrira
Često čujemo da kafa "isušuje" organizam, ali istraživanja pokazuju da to nije potpuno tačno.
Iako kofein ima blagi diuretski efekat, količina tečnosti u šolji kafe ili čaja uglavnom nadoknađuje taj gubitak. Problem može da nastane tek kod veoma velikih količina kofeina ili suplemenata koji ga sadrže.
Sportski napici, s druge strane, mogu biti korisni u određenim situacijama - na primer tokom dugotrajnog i intenzivnog treninga ili pri velikim vrućinama, kada telo znojenjem gubi elektrolite poput natrijuma. Za većinu ljudi koji se bave umerenim rekreativnim aktivnostima, obična voda je sasvim dovoljna.
Da li je moguće da se popije previše vode
Iako retko, moguće je i preterati sa unosom vode. To stanje se naziva hiponatrijemija ili "intoksikacija vodom".
Do njega dolazi kada osoba u veoma kratkom vremenu popije ogromnu količinu tečnosti. Tada se nivo natrijuma u krvi razblažuje, a bubrezi ne mogu dovoljno brzo da izbace višak vode iz organizma.
Posledice mogu biti mučnina, glavobolja, konfuzija, a u ekstremnim slučajevima i ozbiljne komplikacije.
Ipak, za većinu zdravih ljudi ovakav scenario je izuzetno redak, jer telo ima efikasne mehanizme koji regulišu ravnotežu tečnosti.
Zato stručnjaci savetuju jednostavno pravilo: pijte vodu u manjim količinama tokom celog dana, umesto da odjednom popijete veliku količinu kada osetite jaku žeđ. Na taj način organizam lakše održava stabilan nivo hidratacije, piše diva.vecernji.hr.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)