Visok krvni pritisak, odnosno hipertenzija, naziva se "tihim ubicom" s razlogom. U većini slučajeva ne daje jasne simptome, pa ljudi godinama žive s njim, a da toga nisu svesni. Upravo ta nevidljivost čini ga izuzetno opasnim, dok se osećate potpuno zdravo, u vašem telu može već dolaziti do oštećenja krvnih sudova, srca, mozga i bubrega.
Problem je što se organizam s vremenom prilagođava povišenim vrednostima, pa izostaje jasan signal da nešto nije u redu. Zbog toga se hipertenzija često otkriva tek kada već izazove ozbiljne komplikacije.
Koji simptomi mogu biti rani znak upozorenja
Iako najčešće prolazi bez tegoba, telo ipak ponekad šalje suptilne signale koje ne treba ignorisati. Ti simptomi su nespecifični i lako se pripisuju stresu ili umoru, ali mogu biti prvi znak da je vreme za proveru pritiska.
Obratite pažnju na sledeće:
- česte jutarnje glavobolje, naročito u potiljku (posebno kada su vrednosti značajno visoke tokom noći i ranih jutarnjih sati. Bol je obično tup, pritisak u zadnjem delu glave)
- vrtoglavicu ili osećaj nestabilnosti
- zujanje u ušima
- zamagljen ili oslabljen vid
- iznenadna krvarenja iz nosa
- lupanje srca ili osećaj ubrzanog rada srca
- hroničan umor bez jasnog razloga
- blagu zbunjenost ili pad koncentracije
Kod izraženijih skokova pritiska mogu se javiti i kratkoća daha, bol u grudima ili osećaj pritiska u glavi.
Zašto dolazi do oštećenja organizma
Dugotrajno povišen pritisak deluje na krvne sudove poput stalnog opterećenja. Zidovi arterija se vremenom oštećuju, postaju krući i uži, što otežava protok krvi.
Možda vas zanima…
Na tim mestima lakše se talože masnoće i holesterol, stvarajući naslage koje dodatno pogoršavaju stanje. Srce tada mora da radi jače, što dodatno podiže pritisak i zatvara začarani krug.
PeopleImages/Shutterstock
Ovaj proces može trajati godinama bez jasnih simptoma, ali posledice mogu biti ozbiljne, od srčanog i moždanog udara do problema s bubrezima i vidom.
Najvažniji korak - redovno merenje
Pošto simptomi često izostaju, jedini siguran način da na vreme otkrijete visok krvni pritisak jeste redovno merenje.
Normalne vrednosti su ispod 120/80 mmHg, dok se vrednosti od 140/90 mmHg i više smatraju povišenim ako se ponavljaju u više merenja.
Shutterstock Anatoliy Cherkas
Važno je da se pritisak meri u miru, bez neposodnog unosa kafe, cigareta ili fizičkog napora, kako bi rezultat bio tačan.
Ko je u većem riziku
Rizik od hipertenzije povećavaju brojni faktori. Neki od njih ne mogu se promeniti, poput genetike i starosti, ali mnogi zavise od životnih navika.
Najčešći faktori rizika su:
- višak kilograma
- nedovoljna fizička aktivnost
- ishrana bogata solju i mastima
- pušenje
- prekomeran unos alkohola
- hronični stres
Šta možete učiniti na vreme
Dobra vest je da se visok krvni pritisak može držati pod kontrolom, pa čak i sprečiti, ako reagujete na vreme.
Shutterstock Drazen Zigic
Najvažnije promene uključuju:
- smanjenje unosa soli
- redovnu fizičku aktivnost (barem 30 minuta dnevno)
- održavanje zdrave telesne težine
- prestanak pušenja
- uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitaricama
- kvalitetan san i kontrolu stresa
Prepoznavanje ranih znakova i redovno praćenje krvnog pritiska mogu napraviti ključnu razliku. Ne čekajte da se pojave ozbiljne posledice - pravovremena reakcija može sačuvati vaše zdravlje i život.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)