Apatija je stanje koje karakterišu nedostatak motivacije, ravnodušnost i gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, često se javlja uz depresiju, Alchajmerovu bolest i druga neurološka oboljenja. Iako na prvi pogled može ličiti na depresiju, stručnjaci ističu da je apatija pre svega simptom određenih poremećaja raspoloženja ili neuroloških stanja, zbog čega se lečenje uglavnom usmerava na osnovni uzrok problema.
Pored medicinskog tretmana, određene životne navike, poput postavljanja manjih ciljeva i uspostavljanja dnevne rutine, mogu pomoći osobama koje se suočavaju sa ovim stanjem.
Kako prepoznati apatiju
Apatija se ne smatra zasebnom bolešću, već simptomom koji se javlja kod različitih poremećaja mentalnih i kognitivnih funkcija. Najčešće se manifestuje kroz gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo, smanjenu inicijativu i opšti pad motivacije.
Uz ove osnovne simptome, mogu se javiti i problemi sa koncentracijom, smanjen se*sualni nagon, kao i konstantan osećaj iscrpljenosti i umora. Iako su apatija i depresija često povezane, one nisu isto stanje. Osoba može iskusiti apatiju čak i bez prisustva depresije, a razlikovanje ova dva poremećaja ponekad je naročito teško kod starijih ljudi zbog preklapanja simptoma.
Shutterstock/gpointstudio
Jedna od ključnih razlika odnosi se na društvene odnose. Ljudi sa depresijom uglavnom i dalje prepoznaju značaj prijateljstava i porodičnih veza, iako često nemaju volje za druženje. Sa druge strane, osobe koje pate od apatije mogu potpuno izgubiti interesovanje za takve odnose i prestati da u njima vide bilo kakvu vrednost.
Apatija se javlja kod velikog broja stanja koja zahvataju moždanu koru, deo mozga odgovoran za govor, emocije, mišljenje, učenje i kontrolu pokreta. Takođe može predstavljati jedan od ranih znakova blagih kognitivnih poremećaja.
Možda vas zanima…
Najčešće se sreće kod osoba obolelih od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kod ljudi koji su pretrpeli traumatske povrede mozga, kao i kod osoba sa šizofrenijom.
Iako uzroci nisu do kraja razjašnjeni, stručnjaci smatraju da važnu ulogu ima poremećaj u funkcionisanju dopaminskog sistema. Dopamin je neurotransmiter koji učestvuje u regulaciji raspoloženja, motivacije i osećaja zadovoljstva.
Promene u prenosu dopamina prisutne su kod brojnih neuroloških i psihijatrijskih oboljenja, što bi moglo objasniti zašto se apatija tako često javlja upravo kod ovih pacijenata. Slično oštećenje može nastati i nakon moždanog udara ili poremećaja cirkulacije u mozgu.
Kako se postavlja dijagnoza
Pre nego što se utvrdi prisustvo apatije, lekar obavlja detaljnu procenu zdravstvenog stanja pacijenta. Razgovor je uglavnom usmeren na promene u motivaciji, interesovanjima i svakodnevnom funkcionisanju, kako bi se isključili drugi psihijatrijski poremećaji, prvenstveno depresija.
Da bi se apatija dijagnostikovala, simptomi moraju trajati najmanje četiri nedelje i zahvatiti najmanje dve od tri ključne oblasti: inicijativu, interesovanje i emocionalne reakcije.
Shutterstock/VH-studio
To podrazumeva manjak spontanosti i aktivnosti, smanjeno interesovanje za okolinu i društvene kontakte, kao i ređe izražavanje emocija, slabiju povezanost sa drugima i manje emocionalnih reakcija nego ranije.
Na koji način se leči apatija
Lečenje apatije često predstavlja izazov jer ne postoji jedinstven terapijski pristup niti lek koji je namenjen isključivo ovom simptomu. Zbog toga se pažnja usmerava na identifikovanje i lečenje osnovnog zdravstvenog problema koji je doveo do pojave apatije.
Terapija može uključivati primenu lekova, fizikalnu terapiju, kognitivnu rehabilitaciju ili druge metode prilagođene konkretnom oboljenju. Kao dodatna podrška, često se primenjuje kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja pomaže u prepoznavanju i menjanju negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja. Stručnjaci ističu da postavljanje ciljeva i razvijanje strategija za rešavanje problema mogu doprineti vraćanju motivacije i podstaći aktivnije ponašanje.
Kod pojedinih pacijenata koristi se i repetitivna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS), metoda kojom se pomoću elektromagnetnih impulsa stimulišu određeni delovi mozga. Ova terapija pokazala je potencijal posebno kod osoba koje su apatiju razvile nakon moždanog udara.
Važno je napomenuti da apatija uglavnom ne reaguje dobro na antidepresive, a određeni lekovi iz ove grupe mogu čak doprineti pogoršanju simptoma.
Apatija može ozbiljno narušiti kvalitet života, uticati na odnose sa bližnjima, radne obaveze i brigu o sopstvenom zdravlju. Mnogi ljudi zbog toga gube interesovanje za hobije, društvene aktivnosti i svakodnevne zadatke.
Stručnjaci preporučuju fokusiranje na manje i ostvarive ciljeve, jer svaki uspešno završen zadatak može doprineti jačanju motivacije i samopouzdanja. Korisno je i uspostavljanje jasne dnevne rutine koja pruža osećaj stabilnosti i pomaže u održavanju aktivnosti čak i kada nedostaje volja.
Podrška porodice, prijatelja ili grupa za podršku takođe može imati značajnu ulogu. Razgovor sa ljudima koji prolaze kroz slična iskustva često pomaže u prevazilaženju osećaja usamljenosti i pruža korisne savete za svakodnevno funkcionisanje.
Pored toga, preporučuje se isprobavanje novih aktivnosti koje mogu probuditi interesovanje i pomoći osobi da ponovo pronađe zadovoljstvo u svakodnevnom životu.
Komentari (0)