Ljudi koji vole da provode vreme sami često su pogrešno shvaćeni. Okolina ih nekad doživljava kao hladne, nedruštvene ili čudne, ali psiholozi sve češće prave razliku između usamljenosti i svesno izabrane samoće. Jedno boli, drugo može da prija, puni baterije i vraća fokus.
Upravo ta navika, da čovek ume da bude sam sa sobom i da mu to ne pada teško, često se povezuje sa višom inteligencijom. Ne zato što pametni ljudi ne vole druge, već zato što im je za razmišljanje, planiranje i unutrašnju ravnotežu često potrebno više mira nego prosečnoj osobi.
Pametnim ljudima samoća ne mora da bude kazna
Studija objavljena u časopisu British Journal of Psychology analizirala je podatke više od 15.000 mladih odraslih ljudi i došla do zanimljivog zaključka. Kod većine ljudi češće druženje sa prijateljima bilo je povezano sa većim zadovoljstvom životom. Međutim, kod osoba sa višom inteligencijom taj obrazac bio je drugačiji: češći kontakti sa prijateljima nisu im nužno donosili više sreće, a u nekim slučajevima bili su povezani sa manjim životnim zadovoljstvom.
Schutterstock/NDAB Creativity
Drugim rečima, visoko inteligentnim ljudima nije uvek potrebno mnogo spoljne stimulacije da bi se osećali dobro. Njima samoća često nije praznina, već prostor u kom mogu da obrade misli, slože utiske i vrate se sebi.
To ne znači da su asocijalni. Naprotiv, mnogi od njih imaju duboke odnose, ali pažljivije biraju s kim provode vreme. Ne prija im površna komunikacija, forsirano druženje i razgovori koji ih mentalno iscrpljuju.
PROČITAJTE JOŠ: Sanjate osobe koje više nisu sa vama? Psihologija ima objašnjenje zašto se to dešava
Možda vas zanima…
Uživaju u razmišljanju - a ne beže od tišine
Visoka inteligencija nije samo brzo rešavanje zadataka. Ona se često vidi i u načinu na koji čovek posmatra svet, postavlja pitanja i traži dublji smisao iza svakodnevnih stvari. Takvim ljudima tišina nije neprijatna, jer im um retko miruje.
Schutterstock/Krakenimages.com
Psihologija poznaje pojam "potreba za saznanjem", koji opisuje sklonost čoveka da uživa u razmišljanju, analiziranju i rešavanju složenih pitanja. Meta-analize su pokazale da je ta osobina povezana sa obrazovnim postignućima, ali i sa tipičnim intelektualnim angažovanjem. To znači da neki ljudi jednostavno imaju jaču unutrašnju potrebu da razumeju stvari, umesto da stalno traže zabavu spolja.
PROČITAJTE JOŠ: NIJE RAZMAŽENO NITI DRAMATIČNO: Ako dete OVO radi, pokazuje emocionalnu inteligenciju - tvrdi psiholog
Zato im vreme nasamo može biti dragoceno. Tada čitaju, istražuju, planiraju, pišu, preispituju odluke ili jednostavno puštaju mislima da se slegnu. Za nekoga to izgleda kao povlačenje, ali za njih je to način da ostanu mentalno stabilni.
Ne podnose prazne razgovore
Jedan od razloga zašto inteligentni ljudi često biraju samoću jeste to što ih prazna komunikacija lako umara. Ne znači da ne umeju da ćaskaju, već da ih dugo zadržavanje u razgovorima bez smisla često iscrpi više nego što ih odmori.
Oni više vole jedan iskren razgovor nego deset površnih susreta. Više im znači osoba sa kojom mogu da razmene misao, nego društvo u kom moraju da glume raspoloženje. Zato njihov manji krug ljudi nije nužno znak zatvorenosti, već selektivnosti.
Schutterstock/Migma__Agency
Kada neko ume da bude sam, manje pristaje na odnose iz navike, straha ili dosade. Ne traži društvo po svaku cenu, jer mu tišina nije neprijatelj.
Samoća nije isto što i usamljenost
Ipak, važno je ne romantizovati izolaciju. Usamljenost je osećaj da čoveku nedostaje bliskost, podrška ili pripadanje. Samoća je nešto drugo: ona je izabrano vreme za sebe, bez osećaja odbačenosti.
PROČITAJTE JOŠ: Ljudi često misle da su lenji, a zapravo imaju visok IQ: Ovih 8 navika ih odaje
Upravo tu se krije razlika. Inteligentni ljudi često ne beže od ljudi zato što ih ne vole, već zato što im je potreban prostor da funkcionišu. Kada se povuku, to ne mora da znači da su tužni. Možda se samo pune energijom.
Navika koja govori o unutrašnjoj sigurnosti
Osoba koja ume da sedi sama u kafiću, da putuje sama, da provede veče bez poruka i poziva ili da uživa u tišini svog doma često ima jednu važnu osobinu: ne zavisi od stalne spoljne potvrde. To ne znači da je iznad drugih. Znači da je dovoljno sigurna da joj sopstveno društvo nije neprijatno. A to je retka i dragocena sposobnost. Zato, kada neko često bira vreme za sebe, ne treba odmah misliti da je čudan, hladan ili nedruštven. Možda je samo dovoljno mudar da zna kada mu svet postaje preglasan, piše British Journal of Psychology.
Komentari (0)