Voditi računa o tome šta jedemo jeste dobra navika, sve dok zdrava ishrana ne postane opsesija. Problem počinje kada čovek više ne bira hranu zato što mu prija i koristi, već zato što oseća strah da će “pogrešiti” ako pojede nešto što ne smatra dovoljno zdravim ili čistim.
Takav obrazac ponašanja naziva se ortoreksija. Iako još nije izdvojena kao posebna dijagnoza u vodećim medicinskim klasifikacijama, stručnjaci već godinama upozoravaju da preterana okupiranost zdravom hranom može ozbiljno da naruši svakodnevni život. Termin je još devedesetih uveo američki lekar Stiven Bratman.
Sve više namirnica postaje "zabranjeno"
Jedan od prvih znakova može biti stalno izbacivanje hrane iz jelovnika. Osoba najpre izbaci šećer, zatim gluten, industrijski prerađene namirnice, određene vrste žitarica ili cele grupe hrane, iako za to nema zdravstveni razlog.
Josep Suria/Shutterstock
Vremenom može da provodi sve više vremena čitajući deklaracije, proveravajući poreklo namirnica i planirajući svaki obrok unapred. Odlazak u restoran, ručak kod prijatelja ili spontano jedenje van kuće postaju izvor napetosti jer osoba nema potpunu kontrolu nad hranom.
Krivica posle "pogrešnog" obroka
Za ortoreksiju nije najvažnija želja za mršavljenjem, već potreba da se jede “savršeno”. Kada osoba prekrši sopstvena pravila, može da oseća jaku krivicu, nelagodu ili potrebu da narednih dana bude još stroža prema sebi.
PROČITAJTE JOŠ: Čir na želucu ne trpi OVU hranu: Srbi je često jedu, a može da POGORŠA bol i tegobe
Možda vas zanima…
Neki ljudi počinju da izbegavaju druženja samo zato što ne znaju šta će biti posluženo. Tako zdrava ishrana, koja bi trebalo da poboljša život, počinje da ga sužava.
Posledice mogu biti i fizičke i psihičke
Ako se iz ishrane stalno izbacuje sve više namirnica, može doći do manjka važnih hranljivih sastojaka, gubitka telesne mase i opšte iscrpljenosti.
Andrii Iemelianenko/Shutterstock
Istovremeno, osoba može postati sve napetija, opterećenija obrocima i sve više usmerena na kontrolu. Kod nekih se javlja i povlačenje iz društva, jer hrana postaje centralna tema svakog dana. Među faktorima koji mogu da povećaju rizik pominju se perfekcionizam, jaka potreba za kontrolom, sklonost anksioznosti, česte dijete i raniji problemi sa ishranom.
Kako prepoznati da je granica pređena
Nema ništa loše u tome da neko bira kvalitetne namirnice, čita deklaracije ili vodi računa o ishrani. Znak za uzbunu je kada ta pravila počnu da izazivaju strah, krivicu, izbegavanje ljudi ili kada ugrožavaju zdravlje.
Važno je obratiti pažnju i na to koliko vremena odlazi na razmišljanje o hrani i da li se svakodnevni život sve više prilagođava jelovniku. Ako osoba oseća da joj odnos prema hrani izmiče kontroli, razgovor sa lekarom, nutricionistom ili psihologom može biti važan korak. Zdrava ishrana bi trebalo da bude deo života, a ne pravilo oko kojeg se ceo život vrti, piše Večernji.
Komentari (0)