Kada je reč o zdravoj ishrani, često se stvara utisak da je potrebno potpuno izbaciti pojedine namirnice kako bismo sačuvali zdravlje. Ipak, istina je nešto drugačija. Kao što vas jedan zdrav obrok neće preko noći učiniti zdravima, tako ni povremeno uživanje u "zabranjenim" namirnicama neće ugroziti vaše zdravlje. Suština je u umerenosti i ravnoteži.
Slanina, pavlaka, svinjska mast, crveno meso, punomasni sirevi i maslac često se nalaze na listi namirnica koje se smatraju problematičnim. Razlog za to je njihova visoka kalorijska vrednost, ali i činjenica da učestala i prekomerna konzumacija može doprineti povećanju masnoća u krvi, što dugoročno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Ipak, brojni stručnjaci ističu da ove namirnice ne predstavljaju ozbiljnu pretnju ako se konzumiraju povremeno i u razumnim količinama. Doktorka Danijela Ristić Medić je u jednom ranijem intervjuu naglasila da prirodne masti, koje najčešće unosimo putem namirnica životinjskog porekla, nisu jedini niti presudni faktor u nastanku naslaga na zidovima krvnih sudova. Mnogo je važnije sagledati celokupan način ishrane i stil života, a ne fokusirati se isključivo na pojedinačne namirnice.
- Istina je da prekomeran unos zasićenih masti povećava ukupan nivo holesterola u krvi, ali istovremeno podiže i nivo dobrog HDL holesterola, što znači da rizik od koronarne bolesti nije nužno povećan. Naime, za stvaranje plaka na ćelijama krvnih sudova nije dovoljan samo povišen holesterol, mora postojati i upalni proces. On nastaje kada u organizam unosimo prekomerne količine trans-masti koje se nalaze u uljima, margarinu, lisnatom testu i slatkim proizvodima - objasnila je za Novosti.
itor/Shutterstock
Otkrila je i u kojim namirnicama je skriveno najviše trans masti.
- Naša ulja mogu sadržavati i više od tri grama trans-masnoća na sto mililitara. Visok udeo ovih štetnih masnoća nalazimo i u margarinima, namazima, pojedinim suhomesnatim proizvodima, slatkišima te, naravno, brojnim pekarskim specijalitetima. Čak i neki margarini koji se reklamiraju kao proizvodi bez trans-masti ipak ih sadrže, doduše u manjem postotku, oko 0,2 grama na sto grama proizvoda - objasnila je.
Možda vas zanima…
SingerGM/Shutterstock
Naglasila je da namirnice bogate trans mastima treba strogo ograničiti u ishrani, a otkrila je i koliku količinu ovih masnoća organizam može da podnese bez većeg rizika po zdravlje.
- Trans-masti u ishrani definitivno treba izbegavati jer su izrazito štetne. Njihov unos povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Ako dnevno unosimo pet grama trans-masnoća, rizik od kardiovaskularnih bolesti raste za čak 23 odsto. U sastavu proizvoda, trans-masti su označene kao hidrogenizirana ili delimično hidrogenizirana biljna mast. One ne bi smele činiti više od jedan odsto ukupnih masnoća koje unosimo ishranom - kaže doktorka Danijela Ristić Medić, a prenosi Stil.
Komentari (0)