U vremenu kada se sve češće poseže za suplementima, restriktivnim dijetama i "čudotvornim" rešenjima za zdravlje i mršavljenje nutricionistkinja Branka Mirković ima jednostavnu poruku. Ona samo za Srećne ističe da put do dobrog zdravlja vodi kroz prirodnu, neprerađenu hranu i to pre svega onu koju možemo pronaći na pijaci, a ne u apoteci. Jedan od ključnih zaokreta u savremenoj ishrani, prema njenim rečima, jeste promena piramide ishrane.
- Klasična piramida ishrane koja je važila od 1985. godine podrazumevala je da u bazi ima najviše žitarica i ugljenih hidrata, a najmanje proteina životinjskog porekla. Od početka ove godine to je potpuno okrenuto i zato se zove "Naopaka piramida". Do toga je došlo jer postoji veliki broj gojaznih ljudi. Prvo su istraživanja sprovodili u Americi i primetili su povećanu gojaznost, kardiovaskularne bolesti, kao i dijabetes tipa 2 i insulinsku rezistenciju, od koje pati sve mlađa populacija. Nova studija urađena je 2024. godine i ustanovljeno je da se gojaznost povećala 500 puta, a bolesti 400 puta. Proveravali su zbog čega se to desilo i shvatili su da je ogromna količina ugljenih hidrata i šećera razboleli naciju - ističe nutricionistkinja.
Branka dodaje da je ovaj zaključak doveo je do povratka tradicionalnijem načinu ishrane, bližem onome kako su se hranili naši preci.
Dragan Kadić
- Vratili su staru piramidu, retro varijanta. Naime, dokazano je da masti životinjskog porekla ne stvaraju holesterol, već su to ugljeni hidrati i šećeri, a što je najvažnije svi hormoni dobro rade ako se unose masti životinjskog porekla. Tako su se vratila jaja, kajmak, sir. Ova piramida je nasličnija načinu ishrane kako su se naši preci hranili. Tu je na vrhu životinjska mast, puter, kajmak, prevreli sirevi, meso, riba, pogotovo masna riba, a zatim dosta voća i povrća. Međutim, ne i ceđeni sokovi. Ranije su favorizovani ceđeni sokovi, detoks, ali to je sve sada ukinuto i savet je da se što manje jede procesuirana hrana. U redu je od mleka napraviti jogurt ili sir, ali sve ostalo što je u kesama i zapakovano, to je zvanično proglašeno da je "mrtva hrana". Sve što ima previše dodataka ne bi trebalo da se jede. Oni to zovu slou kild (slow killed), tačnije "polako ubijanje kroz hranu" - objašnjava naša sagovornica.
Savremena istraživanja menjaju i pristup obrocima, pa se sve više insistira na slušanju sopstvenog organizma.
- Najnovija istraživanja su pokazala da treba da jedemo tek kada osetimo glad. Zvanično je dokazano da je odrasloj osobi nekad potrebno i samo dva obroka. Jedite kada ste gladni. Osnovna preporuka je da se ne prejedate i da se salata jede pre obroka. U toj salati treba da bude ili limun ili organsko jabukovo sirće. Tek posle treba pojesti meso i neki prilog, a na kraju obroka žitarice. Preporuka je i da se voće jede pre ili dva sata posle obroka. Ranije su se jele užine, jer je hrana bila bogata ugljenim hidratima i šećerima i koju god kalorijsku vrednost da pojedemo budemo gladni za sat vremena. Ukoliko pojedete nešto što ima u sebi masnoću, bićete siti četiri do pet sati. Takođe, slažem se da je šećer otrov, ali zaslađivači su najveća propast. Ukoliko baš morate da zasladite kafu ili čaj, stavite kašičicu šećera, jer manje je štetna nego zaslađivač - zaključuje Branka Mirković.
Možda vas zanima…
Koliko je kefir zdrav, koliko kiseli kupus, a koliko suplementi i kafa, treba li držati dijetu, kakav hleb treba da jedemo, gde grešimo kada hoćemo da smršamo, da li je dobro biti vegan i vegeterijanac, kako rešavati problem gojazne dece, kako da ubrzamo metabolizam, koliko su zdravi probiotici, detoks i autofagija pogledajte ceo Jutjub (YouTube) snimak na kanalu Srećne.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
Komentari (0)