Starenje je prirodan proces, ali način života može značajno uticati na to kako ćemo se osećati i funkcionisati u kasnijim godinama. Genetika nije jedini faktor koji određuje zdravlje i dugovečnost, a stručnjaci upozoravaju da neke svakodnevne navike mogu napraviti više štete nego što mislimo.
Dr Mejson Pimsler, internista i specijalista gerijatrije iz Njujorka, u praksi često viđa posledice dugogodišnjeg zanemarivanja određenih potreba organizma. Prema istraživanjima, faktori iz okruženja i životne navike imaju značajan uticaj na rizik od prerane smrti, dok je doprinos genetike znatno manji.
Shutterstock/PerfectWave
Zbog toga lekari savetuju da se pažnja ne usmerava samo na jednu oblast zdravlja.
Oslanjanje samo na pilates
Pilates je odličan za držanje tela, pokretljivost i jačanje mišića trupa, ali sam po sebi nije dovoljan za očuvanje mišićne mase i gustine kostiju. Kako godine prolaze, gubitak mišića može otežati svakodnevno funkcionisanje i povećati rizik od povreda. Zato je važno postepeno uključivati i vežbe snage, odnosno trening sa opterećenjem, koji daje mišićima i kostima potreban stimulans.
Proteinski šejk umesto pravog obroka
Proteinski napici mogu biti praktični kada nemate vremena za obrok, posebno nakon treninga, ali ne bi trebalo da postanu osnova ishrane. Celovite namirnice poput jaja, ribe, mesa, mlečnih proizvoda i mahunarki, osim proteina, obezbeđuju i vitamine, minerale, zdrave masti i vlakna. Upravo zato stručnjaci preporučuju raznovrsnu ishranu umesto oslanjanja na suplemente.
Zanemarivanje društvenog života
Briga o zdravlju ne podrazumeva samo pravilnu ishranu i fizičku aktivnost. Društvene veze imaju važnu ulogu u očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja. Dugotrajna usamljenost i socijalna izolacija povezuju se sa većim rizikom od depresije, anksioznosti i različitih hroničnih problema.
Možda vas zanima…
Razgovor, druženje i održavanje bliskih odnosa istovremeno predstavljaju svojevrsnu mentalnu vežbu, jer zahtevaju pažnju, pamćenje i prilagođavanje.
Izbegavanje vežbi za ravnotežu
Tai či se često povezuje sa starijim ljudima, ali ova aktivnost može biti korisna mnogo ranije. Spori i kontrolisani pokreti, uz pravilno disanje i koncentraciju, pomažu ravnoteži, koordinaciji i pokretljivosti. Posebno je značajan rad na propriocepciji - sposobnosti organizma da registruje položaj tela u prostoru. Bolja ravnoteža i stabilnost mogu biti važni za smanjenje rizika od padova u kasnijim godinama.
Stručnjaci zato preporučuju kombinovanje različitih oblika aktivnosti: vežbi snage, kretanja koje čuva pokretljivost, ali i aktivnosti poput tai čija koje istovremeno angažuju telo i um.
Komentari (0)