Slez je biljka koja se koristi još od antičkih vremena, a njegovo blagotvorno dejstvo prepoznali su i najveći lekari starog sveta. Hipokrat i Dioskorid pominjali su slez kao prirodno sredstvo za smirivanje nadraženih sluzokoža, dok i danas zauzima važno mesto u fitoterapiji.
Najpoznatije vrste su beli slez (Althaea officinalis) i crni slez (Malva sylvestris). U prirodne svrhe koriste se koren, listovi i cvetovi, pri čemu je koren belog sleza najcenjeniji zbog visokog sadržaja biljne sluzi, koja čini i do 35 odsto njegovog sastava. Upravo ta sluz stvara zaštitni sloj na disajnim i digestivnim organima, smirujući kašalj, olakšavajući iskašljavanje i ublažavajući upale.
Slez se posebno preporučuje kod suvog i nadražajnog kašlja, bronhitisa i iritacija grla, ali i kod gastritisa, kolitisa, problema sa želucem i crevima. Blagotvorno deluje i na mokraćne puteve, pomažući kod otežanog i bolnog mokrenja, dok se njegovi ekstrakti često koriste u preparatima za negu suve i osetljive kože.
Dragana Gordic/Shutterstock
Pored sluzi, slez sadrži flavonoide, pektin, tanine, minerale i prirodne šećere, koji mu daju protivupalno, antibakterijsko i antioksidativno dejstvo. Crni slez dodatno doprinosi jačanju imuniteta i smirivanju upala disajnih puteva.
Najčešći način upotrebe je čaj, koji se ne kuva već se sušeni koren se potapa u mlaku ili hladnu vodu kako bi se sačuvala sluz. Iako se smatra bezbednom biljkom, trudnicama, dojiljama i osobama koje koriste terapiju savetuje se da se pre redovne upotrebe posavetuju sa lekarom.
Dve kašike sušenog korena belog ili crnog sleza preliti sa 2,5 dl mlake ili hladne vode. Sud poklopiti i ostaviti da odstoji jedan do dva sata, kako bi se stvorila karakteristična biljna sluz. Nakon toga napitak blago zagrejati (ne kuvati) i po želji zasladiti medom ili dodati nekoliko kapi limuna. Čaj se može piti do tri puta dnevno.
Možda vas zanima…
Pripremljeni čaj od sleza može se koristiti i za ispiranje nosa kod zapušenosti, a ovaj način primene smatra se bezbednim čak i za decu.
Komentari (0)