Iako se u hladnijim mjesecima čini sasvim logičnim pojačati grijanje, naročito u spavaćoj sobi, stručnjaci upozoravaju da ova navika može imati niz negativnih posledica po zdravlje. Previše topao i suv vazduh tokom noći može poremetiti prirodne procese u organizmu, uticati na kvalitet sna i dovesti do neprijatnih jutarnjih simptoma.
Spavaća soba je prostor u kojem bi temperatura trebalo da bude niža nego u ostatku doma. Kada je vazduh previše zagrejan, telo teže ulazi u fazu dubokog sna, što može rezultirati čestim buđenjem, nemirom i osećajem umora već pri ustajanju. Uz to, suv vazduh dodatno isušuje kožu i sluzokožu, što posebno pogađa osobe koje već imaju osetljivu ili problematičnu kožu.
Jedan od čestih znakova da grejanje tokom noći ne prija organizmu jesu jutarnje glavobolje. Tokom spavanja telo izgubi i do 0,75 litara tečnosti, a boravak u zagrejanoj prostoriji taj gubitak dodatno povećava. Zbog blage dehidratacije mozak može biti slabije snabdeven kiseonikom, što se manifestuje glavoboljom, suvim ustima i osećajem iscrpljenosti odmah nakon buđenja.
TSViPhoto/schutterstock
Problem nije samo u temperaturi, već i u vlažnosti vazduha. U grejanim prostorijama ona često pada ispod preporučenih 50 odsto, što dovodi do isušivanja sluznice nosa i grla. Posledice mogu biti curenje nosa, grebanje u grlu, ali i veća podložnost virusima i bakterijama.
Stručnjaci savetuju da se temperatura u spavaćoj sobi održava između 15 i 18 stepeni. Pre odlaska na spavanje preporučuje se gašenje grejanja i kratko provetravanje prostorije. Ako je vazduh i dalje suv, mogu pomoći jednostavni trikovi poput posude sa vodom ili vlažnog peškira, dok je za dugoročno rešenje preporučljivo razmisliti o ovlaživaču vazduha.
Komentari (0)