Pre oko petnaest godina, Raza je napustila Tiranu, glavni grad Albanije, i preselila se u planinsko selo Zebince, u opštini Novo Brdo, gde se udala za Sinišu Jovića. Zebince je udaljeno oko pedesetak kilometara istočno od Prištine, a život koji su započeli zajedno od samog početka nije bio lak. Ubrzo su dobili dvoje dece, a njihova svakodnevica ispunjena je radom i brigom o porodici i imanju.
Porodica Jović ima više grla goveda i ovaca, kao i oko petnaest hektara zemlje koju redovno obrađuju i od koje žive, prenosi Stil.
Vredna Raza ne pušta nikoga iz kuće a da ne ponudi kafu. Od četiri krave koje svakodnevno muze, pravi sir koji zatim prodaje u Albaniji. Deca, osim srpskog, tečno govore i albanski, a raspuste često provode u Tirani.
Porodica Jović u Zebincu važi za primer skladnog i poštenog života. Njihov brak gradi se na međusobnom poštovanju i ljubavi, a komšije ih poštuju i cene. Nakon nekoliko godina braka dobili su blizance - Marinu i Mihajla. Njihov dom okružen je zemljanim, izlokanim putem, kojim prolaze tek retki putnici, ali i oni koje Siniša i Raza nazivaju "vukovima na dve noge". Poslednjih godina tim istim brdima prolaze i kvadovi albanske omladine, ostavljajući tragove po pašnjacima na kojima se napasa stado koje je ovoj porodici jedini izvor opstanka.
Raza, rođena u Kuksu, odrasla u Tirani, u Siniši je prepoznala čoveka sa kojim može da gradi život. Prve dve godine sporazumevali su se gotovo isključivo pogledima i mimikom, dok je ona uporno učila srpski jezik i danas ga govori tečno, sa moravskim naglaskom. Njihova kuća, kako ističu, izgrađena je na ljubavi i međusobnom poštovanju, bez gorkih reči, iako su često bili izloženi osudama i nerazumevanju sa svih strana.
Zemlja porodice Jović nije na prodaju. Siniša obrađuje dvadesetak hektara dedovine i još pet hektara zakupljenog zemljišta. Na tim pašnjacima napasaju se krave i ovce koje hrane stotine socijalno ugroženih Srba u Kosovskom pomoravlju. Zbog krađa i trovanja pasa, Raza i Siniša stoku čuvaju na smenu, uz pomoć šarplaninaca i sigurnosnih kamera koje su im donirali iz crkve.
Možda vas zanima…
Marina i Mihajlo kršteni su u Manastiru Draganac, čime je Raza želela da potvrdi pripadnost svoje dece porodici Jović i srpskoj tradiciji, slaveći Svetog Nikolu. U okolini, tek nekoliko porodica sa velikim brojem dece opstaje zahvaljujući upravo Siniši i Razi, koje komšije nazivaju "čuvarima linije razdvajanja". Kako sami kažu, bez njih, u Manuti ne bi ostala nijedna srpska kuća.
Život porodice Jović nije bajka. Kada su meštani saznali da je Raza Albanka, distanca i nelagodnost postajali su sve vidljiviji. Pogledi su postajali teži, reči ređe, a tišina je govorila više od bilo kakvih objašnjenja. Ipak, Siniša i Raza nisu se povukli niti tražili sažaljenje. Umesto toga, nastavili su da žive pošteno, dostojanstveno i iskreno, pokazujući svakodnevnim delima da ljubav i poštovanje mogu premostiti sve razlike.
Tokom godina imali su problema sa komšijama sa obe strane: Srbi su bili sumnjičavi jer je Raza Albanka, dok su Albanci izražavali nezadovoljstvo što se udala za Srbina. Uprkos svemu, oni grade svoj život i ne osvrću se na zlobu i pakost drugih. Decu vaspitavaju tako da cene ljude po njihovim delima, a ne po veri ili jeziku koji govore, pokazujući primerom kako se gradi istinska zajednica i porodica.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)