Vrućine nisu samo neprijatne - kada temperature danima ne padaju, one mogu da predstavljaju ozbiljan stres za organizam. Srce i krvni sudovi tada moraju dodatno da se prilagođavaju, a najveći rizik imaju osobe koje već boluju od hroničnih bolesti, stariji, ali i najmlađi, posebno bebe.
Koliko visoke temperature mogu da utiču na krvni pritisak, rad srca i opšte stanje organizma, zbog čega tokom leta može doći do pada pritiska, ali i do ozbiljnijih komplikacija, samo za Srećne objasnio je kardiolog prof. dr Petar Otašević.
- Svaka ekstremna vremenska prilika, pa i visoka temperatura, predstavlja opterećenje za organizam, posebno za one koji već imaju neku hroničnu bolest, zatim za starije osobe, kao i za decu, naročito bebe. Ukoliko visoke temperature dugo traju može doći do gubitka tečnosti, elektrolita, kao i do simptoma sunčanice, odnosno dehidratacije. Leti je bitno da pijemo dva i po do tri litra obične vode tokom dana - ukoliko ste veći deo dana napolju, za razliku od litar i po vode koju pijemo u normalnim uslovima - rekao je profesor.
Republika
PROČITAJTE JOŠ: TEMPERATURA ide ka 40 stepeni: Ovih 5 ZNAKOVA telo šalje kada više ne može da izdrži vrućinu!
Na visokim temperaturama organizam pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova, ali ta prirodna reakcija može da dovede do pada krvnog pritiska i pojave neprijatnih simptoma.
- Naš osnovni mehanizam odbrane na velike vrućine jeste širenje krvnih sudova, a kada se krvni sudovi prošire dolazi do pada krvnog pritiska. Pacijentima koji uzimaju lekove zbog visokog pritiska tokom leta savetujemo da smanje uobičajenu dozu, ali uvek uz konsultaciju sa lekarom. Osobe koje inače imaju nizak pritisak, tokom leta će imati još niži, ali ne postoje lekovi koji bi podigli krvni pritisak. Savet je uzimanje tečnosti, kisele vode, a ukoliko je veoma nizak pritisak mogu da uzmu so na vrh kašičice i da popiju čašu vode posle toga. Ukoliko dođe do vrtoglavice ili gubitka svesti, savet je da se legne i da se noge podignu, kako bi se krv iz donjeg dela tela slila ka srcu i mozgu, gde je i najpotrebnija - objasnio je kardiolog.
Možda vas zanima…
PROČITAJTE JOŠ: Letnji umor ili znak za uzbunu: Lekarka objašnjava kada vrućina postaje opasna po zdravlje!
Dr Otašević napominje da je poseban oprez potreban i prilikom boravka na suncu.
- Ukoliko se izlažete suncu 10-15 minuta, to ne bi trebalo da napravi problem, čak ni kod kardiovaskularnih bolesnika. Međutim, ukoliko budete pola sata, sat ili duže, onda možemo da očekujemo izvesne probleme. Velika razlika između temperature tela i vode može da dovede do grča krvnih sudova, skoka krvnog pritiska, ubrzanog srčanog rada, pa čak i do infarkta i šloga. Takođe, najbolje je da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne prelazi šest do sedam stepeni - zaključio je prof. dr Petar Otašević.
Profesor upozorava i da nagle promene vremena mogu da budu razlog zbog kojeg se povećava broj pacijenata koji traže pomoć lekara, a zbog čega, pogledajte na celom snimku na Jutjub (YouTube) kanalu Srećne.
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Srecne.
Komentari (0)