Ubrzani otkucaji srca, neprijatno lupanje u grudima i iznenadni nedostatak vazduha simptomi su koje najčešće prepisujemo stresu, napadima panike ili anksioznosti. Ipak, kardiolozi upozoravaju da se iza ovih signala često krije ozbiljniji zdravstveni problem koji se lako može prevideti.
Zašto aritmiju zamenimo sa panikom
Poznati kardiolog dr Stjuart Beldner upozorava da mnogi pacijenti ne dobiju pravovremenu dijagnozu jer simptome srčanih tegoba pripisuju psihičkim stanjima.
Glavni problem je što fibrilacija atrijuma (srčana pretkomora), najčešća vrsta srčane aritmije, ima simptome koji neverovatno podsećaju na napad panike.
Budući da se ovaj poremećaj često javlja u povremenim epizodama, može se desiti da vam je srčani ritam tokom lekarskog pregleda sasvim normalan. Upravo to kašnjenje u dijagnostici zavara i pacijente i lekare, koji pomisle da je reč o običnoj anksioznosti.
Kako prepoznati razliku
Atrijalna fibrilacija nastaje usled nepravilnih električnih signala u gornjim srčanim komorama, zbog čega one zapravo podrhtavaju umesto da pravilno pumpaju krv.
antoniodiaz/Shuterstock
Simptomi aritmije: Lupanje srca, hroničan umor, nedostatak vazduha, bol u grudima i vrtoglavica. Ove epizode mogu trajati satima.
Možda vas zanima…
Napad panike: Simptomi anksioznosti i panike obično dostižu vrhunac unutar pet do deset minuta, dok srčane epizode mogu potrajati znatno duže.
Psiholozi objašnjavaju šta je pravilo 3-3-3 i kako ono može da vam pomogne u prepoznavanju anksioznosti.
Zašto nelečena aritmija vodi ka moždanom udaru
Ignorisanje ovih simptoma i njihovo pripisivanje samo stresu može imati ozbiljne posledice. Kada krv ne protiče pravilno kroz srce, značajno se povećava rizik od stvaranja opasnih krvnih ugrušaka.
Ako ugrušak nastane u srcu, može dospeti do mozga i izazvati moždani udar. Osobe sa fibrilacijom atrijuma (srčanih pretokmora) imaju čak pet puta veći rizik od moždanog udara.
A ovo su skriveni simptomi moždanog udara na koje morate da obratite pažnju.
Kada je vreme da hitno posetite kardiologa
Stručnjaci savetuju da obavezno obavite detaljan kardiološki pregled ukoliko primetite bilo kakve promene u srčanom ritmu.
Nesvestica, jak bol u grudima i ozbiljan nedostatak vazduha zahtevaju hitnu medicinsku pomoć!
Dok se anksioznost uspešno smiruje vežbama disanja i meditacijom, srčani problemi zahtevaju stručnu dijagnostiku, lekove protiv zgrušavanja krvi i adekvatnu terapiju, prenosi vecernji.
Povezane vesti
Budi deo Srecne.rs zajednice.
Google News
BONUS VIDEO:
Komentari (0)