Dok neki ljudi tokom života više puta lome kosti i dobro poznaju gips i štake, drugi nikada nisu doživeli nijedan prelom. Iako se to često pripisuje sreći ili nespretnosti, stručnjaci upozoravaju da sklonost lomovima ima i dublje biološke i životne uzroke.
U poslednje vreme na internetu se pojavila teorija da neslomljene kosti nose "božansko" značenje. Prema toj ideji, osobe koje nikada nisu doživele prelom imaju posebnu duhovnu zaštitu ili dobru karmu, dok su oni koji su se susreli s lomovima navodno izloženi suprotnom uticaju. Viralni snimci na društvenim mrežama tvrde da hitne službe pokazuju više saosećanja prema pacijentima koji ranije nisu imali prelome, kao i da neki ljudi već nose dovoljno emocionalne boli, pa ih telo štiti od fizičkih povreda.
Međutim, nauka ne podržava ovakve tvrdnje. Istraživanja pokazuju da su prelomi kostiju najčešće posledica padova, tupih trauma ili saobraćajnih nesreća. Češće se javljaju kod dece iz siromašnijih porodica ili kod onih koja su bila izložena zanemarivanju i zlostavljanju. Studija iz 2015. godine ukazala je i na to da osobe sa mentalnim poteškoćama često imaju lošije zdravlje kostiju, a o tome piše i Lad bible.
Tong_stocker/Shutterstock
Istraživanje objavljeno 2021. godine pokazalo je da osobe sa velikim depresivnim poremećajem imaju povećan rizik od osteoporoze, bolesti koja slabi kosti i povećava verovatnoću preloma. Kako objašnjava dr Mark Kopvaks, gustina koštane mase jedan je od najvažnijih faktora kada je u pitanju zdravlje kostiju. Ona dostiže vrhunac u kasnim dvadesetim godinama, nakon čega postepeno opada. Kod osoba sa depresijom česti su loša ishrana i fizička neaktivnost, što dodatno pogoršava stanje kostiju.
U rizičnu grupu spadaju i starije osobe, naročito žene u postmenopauzi. Na zdravlje kostiju negativno utiču pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i nedostatak fizičke aktivnosti. Iako i osobe sa dobrom gustinom kostiju mogu doživeti prelom, niža gustina značajno povećava rizik od povreda.
- Čvrstoća kostiju u velikoj meri se nasleđuje. To podrazumeva gustinu kostiju, način na koji telo obrađuje kalcijum, ali i samu građu skeleta. Neki ljudi prirodno imaju tanje kosti koje lakše pucaju pod opterećenjem - objašnjava dr Suhail Husajn.
Možda vas zanima…
shutterstock.com/New Africa
Na uticaj godina posebno ukazuje dr Klair Merifild, koja ističe da kod žena menopauza ima ključnu ulogu. Gubitkom estrogena kosti postaju krhkije i mogu se slomiti čak i pri manjim padovima ili udarcima. Stručnjaci zato naglašavaju važnost pravilne ishrane bogate kalcijumom, redovnog unosa vitamina D, naročito tokom zimskih meseci, kao i redovne fizičke aktivnosti. Trening snage, trčanje ili ples pomažu u očuvanju čvrstoće kostiju.
- Način života ima ogroman uticaj na zdravlje skeleta. Mnogo je više toga što možemo učiniti kako bismo smanjili rizik od preloma nego što većina ljudi misli - zaključuje dr Husajn.
Komentari (0)