Ako su vam bliski rekli da glasno hrčete, možda nije reč samo o smetnji za spavanje - vaše srce može biti u opasnosti. Kardiolozi i stručnjaci za poremećaje spavanja upozoravaju da hrkanje u kombinaciji sa prekidima disanja može biti znak opstruktivne apneje u snu, tzv. slip apneje, stanja koje ozbiljno utiče na zdravlje srca.
Apneja u snu nastaje kada se mišići zadnjeg dela grla previše opuste, što dovodi do blokade disajnih puteva. Osoba tada tokom sna više puta prestaje i ponovo počinje da diše. Smatra se da ovaj poremećaj pogađa i do 83,7 miliona odraslih u SAD, a mnogi slučajevi ostaju neprepoznati.
- San je nešto na šta svako od nas može uticati kako bi zaštitio ili poboljšao zdravlje srca - kaže dr Marva Abdala.
shutterstock.com/wavebreakmedia
Loš san ili manjak sna direktno povećava rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti. Skoro polovina Amerikanaca oseća pospanost tokom dana, dok više od 35 odsto odraslih spava manje od preporučenih 7-9 sati po noći.
- Živimo na ivici kada je san u pitanju. San mora postati prioritet. Nije svako hrkanje znak bolesti, ali glasno, hronično hrkanje, naročito praćeno pauzama u disanju, gušenjem ili buđenjem, može ukazivati na apneju. Hrkanje nam govori da vazduh nailazi na otpor. Ako se pojavi tišina, a zatim snažno hrkanje, to znači da osoba zadržava dah i budi se kako bi ponovo počela da diše. To je zabrinjavajuće - objašnjava dr Kriger.
Ostali simptomi uključuju jutarnje glavobolje, ubrzan rad srca, hronični umor, pospanost i lošu koncentraciju tokom dana. Pad kiseonika u krvi oštećuje krvne sudove, povisuje krvni pritisak i direktno napada srčani mišić. Dugoročno može dovesti do srčane slabosti, plućne hipertenzije, pa čak i povećati rizik od infarkta i šloga.
Možda vas zanima…
Shutterstock
Srce i pluća dele isti prostor u grudnom košu, pa napor pluća dodatno opterećuje srce. Potražite savet lekara ako imate glasno hrkanje gotovo svake noći, prekide disanja, buđenja bez daha, hroničan umor, suva usta ujutru ili nemiran san. Lekar može preporučiti studiju spavanja i odgovarajuću terapiju.
Zavisno od težine apneje, terapija može uključivati oralne aparate, izbegavanje spavanja na leđima ili CPAP aparat - masku koja omogućava normalno disanje tokom sna.
- Pacijenti sa teškom apnejom često kažu da se prvi put posle godina zaista odmore uz ove maske - zaključuje dr Kriger.
Komentari (0)