Dolaskom proleća i pomeranjem sata, dani postaju duži i svetliji, a mnogi od nas uživaju u toplijim danima i prvim cvetovima nakon duge, hladne zime. Međutim, postoji jedna promena koja nam možda neće biti toliko prijatna, jer tokom proleća i leta spavamo manje.
Zima nas tera da ostanemo u krevetu
Većina nas zimi zna koliko je teško ujutru ustati iz kreveta. Umesto toga, često posegnemo za dugmetom za odlaganje alarma. Naučnici kažu da to i nije iznenađujuće.
Novo istraživanje pokazuje da ljudi tokom tmurnih i hladnih zimskih meseci trebaju više sna nego leti. Čak i kod ljudi koji žive u gradovima, gde bi veštačko osvetljenje trebalo da umanji efekat dnevne svetlosti na san, sezonske promene sna i dalje su vidljive.
- Naše istraživanje pokazuje da čak i u urbanim sredinama, gde smo izloženi pretežno veštačkom svetlu, ljudi pokazuju sezonske varijacije sna. Očekivao bih da bi sezonske varijacije bile još izraženije da su pacijenti živeli na otvorenom, izloženi samo prirodnom svetlu - ističe Diter Kunc, rukovodilac Klinike za san i hronomedicinu u bolnici sv. Hedvig i jedan od autora studije.
Prethodna istraživanja su pokazala da izlaganje jakom svetlu pre spavanja može da suzbije lučenje melatonina, hormona koji reguliše naš cirkadijalni ritam, prirodni ciklus spavanja i budnosti koji traje 24 sata i izaziva osećaj pospanosti.
No, studija nemačkih naučnika, u kojoj je učestvovalo 188 pacijenata sa poremećajima spavanja koji žive u urbanim sredinama, otkrila je da učesnici, čak i kada su izloženi pretežno veštačkom svetlu, pokazuju sezonske promene u REM snu, fazi sna direktno povezanoj sa cirkadijalnim ritmom. Na primer, učesnici su spavali sat duže u decembru nego u junu. Njihov REM san, faza sna kada sanjamo i kada se ubrzava rad srca, bio je zimi 30 minuta duži nego leti.
Možda vas zanima…
New Africa/Shutterstock
- REM san reguliše cirkadijalni ritam, pa je logično da se menja u skladu sa sezonama - objašnjava Kunc.
Duboki san - iznenađenje za naučnike
Ipak, naučnike je iznenadilo otkriće da se sezonske promene dešavaju i u dubokom snu, poznatom kao SWS (slow wave sleep).
- Primetili smo specifične promene u REM i dubokom snu, dve najvažnije faze sna, tokom cele godine. To je potpuno novo otkriće - kaže Kunz.
Duboki san se javlja u završnoj fazi NREM sna (non-rapid eye movement) i ključan je za obnavljanje tela: popravljanje i regeneraciju tkiva, izgradnju mišića, jačanje imunog sistema, ali i za dugoročno pamćenje i obradu novih informacija. Učesnici studije spavali su u septembru 30 minuta kraće nego u februaru.
- Zavisnost od sezone dubokog sna bila je iznenađenje jer duboki san nije pokretan cirkadijalnim ritmom, već je homeostatski proces. Što ste duže budni, više dubokog sna vam treba za obnovu energije - objašnjava Kunc.
Ipak, potrebna su dalja istraživanja da bi se razumele funkcionalne posledice toga zašto duboki san u jesen traje kraće nego zimi.
- Još uvek ne znamo šta to funkcionalno znači.
Važno je napomenuti da je studija sprovedena na pacijentima sa poremećajima spavanja, poput nesanice, pa će biti potrebno istraživanje i na zdravoj populaciji kako bi se efekti potvrdili.
Nil Stenli, stručnjak za san iz "Sleep Station", kaže da je "zanimljivo" da tokom zime ne treba više dubokog sna.
shutterstock.com/New Africa
- Duboki san smatra se najvažnijom fazom jer učestvuje u pamćenju, učenju i jačanju imunog sistema. Ako prespavate celu noć, sledeće noći ćete nadoknaditi sav propušteni duboki san, dok REM san nadoknađujete samo delimično - kaže Stenli.
Promene sna možda potiču iz evolucije
Promene sna povezane sa godišnjim dobima možda sežu u našu evolucijsku prošlost.
- Evoluirali smo u ciklusima svetla i tame. Zimi, kada se ujutru probudimo, a napolju je još mračno, mozak misli: “Ne mogu ništa da radim… nema smisla izlaziti iz kreveta - objašnjava.
Kako poboljšati kvalitet sna
Pored ranijeg odlaska na spavanje zimi, dr Kunc deli nekoliko saveta za bolji san:
- Prirodno svetlo ujutru: Uzmite što više prirodnog svetla ujutru, kako bi cirkadijalni sistem znao da je dan počeo.
- Deca bi pre škole trebalo da provedu barem 10-15 minuta napolju, gledajući u nebo.
- Izbegavanje jakog svetla pred spavanje: Ljudi mogu podnositi različite nivoe svetla noću, ali se preporučuje izbegavanje jakih svetala i ekrana telefona dva sata pre odlaska u krevet.
- Optimalna temperatura: Telo najbolje spava pri temperaturi kože između 31 i 35 stepeni. Ovo možemo relativno lako kontrolisati centralnim grejanjem, ali leti i tokom talasa vrućine to može biti izazov.
Da li vredi prilagoditi navike spavanja
Ako su nalazi studije tačni, možda bismo trebali prilagoditi svoje navike spavanja tokom godine. Većina ljudi ide u krevet između 22.30 i 23, a ustaje oko 7 sati. Decu se podstiče na dosledno vreme odlaska u krevet.
No, budući da školsko i radno vreme određuju kada moramo da ustanemo, zimi bi možda bilo korisno otići ranije u krevet kako bi se nadoknadila veća potreba za snom.
- Kada znamo da nam zimi treba više sna, nema smisla držati se rasporeda koji važi leti, kada se osećamo najbolje. Ako ljudi drže isti ritam tokom cele godine, zimi propuštaju jedan do dva sata sna svake noći, što sigurno nije dobro za zdravlje - kaže Kunc.
Nedostatak sna povezan je sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, gojaznosti i depresije, upozoravaju Centri za kontrolu i prevenciju bolesti.
Shutterstock/pics five
Norveška studija je pokazala da pacijenti koji spavaju manje od šest sati noću češće oboljevaju od infekcija, dok oni sa hroničnim problemima spavanja češće trebaju antibiotike. Čak i predug san (više od devet sati) povezan je sa većim rizikom od infekcija, ističe glavna autorka studije Ingeborg Forthun sa Univerziteta u Bergenu.
- S obzirom na to da su infekcije češće zimi, važno je spavati više kako bismo ojačali odbranu organizma - zaključuje Fortun.
Ako ništa drugo, više sna zimi može pomoći da se osećate manje tromo kada vas probudi alarm u hladno zimsko jutro, piše ordinacija.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)