Tokom letnjih vrućina, organizam ulaže dodatni napor kako bi održao normalnu telesnu temperaturu. Taj proces opterećuje srce, pluća i bubrege, pa visoke temperature predstavljaju izazov čak i za zdrave osobe. Kod ljudi koji imaju srčana ili druga hronična oboljenja, rizik od zdravstvenih tegoba može biti još veći.
Zbog toga je važno preduzeti mere koje će pomoći telu da se lakše izbori sa vrućinom, pre svega održavanjem dovoljnog unosa tečnosti, boravkom u rashlađenom prostoru i izbegavanjem prekomernog fizičkog napora tokom najtoplijeg dela dana.
Kako da se rashladite
Postoji nekoliko jednostavnih stvari koje možete da uradite kako biste ostali rashlađeni tokom toplog vremena:
Ostanite hidrirani. Pijte dovoljno vode i drugih napitaka. Iako je voda najbolji izbor, računaju se i mleko, sportski napici, razblaženi sokovi, voćni sokovi, čaj i kafa. Pokušajte da ne pijete više od 3 do 5 šolja čaja ili kafe dnevno ili pređite na bezkofeinske varijante.
Shutterstock/Oporty786
Izbegavajte previše alkohola. Veće količine alkohola mogu dodatno da dehidriraju organizam.
Jedite hladnu hranu. Salate i voće sadrže više vode i dobar su izvor vitamina i minerala. Možete probati i da zamrznete zdrave užine, na primer smesu od banane i mleka, ili da napravite sladoled od zamrznutog voća.
Možda vas zanima…
Održavajte dom rashlađenim. Držite prozore zatvorenim kada je napolju toplije nego u kući i navucite zavese ili roletne kako biste sprečili ulazak sunčevih zraka. Kada se uveče vreme prohladi, otvorite prozore kako bi ušao svež vazduh. Isključite svetla i električne uređaje koje ne koristite jer dodatno zagrevaju prostor.
Shutterstock/Barillo Images
Spavajte u najhladnijoj prostoriji. Može pomoći da privremeno spavate u drugoj prostoriji ako je tamo prijatnije. Prijatelji ili članovi porodice mogu vam pomoći da premestite posteljinu.
Nosite odeću koja rashlađuje. Lagana i široka odeća pomaže da se telo manje zagreva. Ako možete, izbegavajte sintetičke materijale jer mogu pojačati znojenje.
Izbegavajte najtopliji deo dana. Da biste bezbedno uživali u lepom vremenu, trudite se da ne boravite na suncu između 11 i 15 časova.Koristite kremu za sunčanje, šešir i nosite vodu sa sobom. To će vam pomoći da ostanete bezbedni tokom vrućina.
Shutterstock/myboys.me
Izbegavajte određene vrste fizičke aktivnosti. Trčanje, fudbal i drugi sportovi mogu dovesti do pregrevanja i dehidracije, a tokom vrućina dodatno opterećuju srce.
PROČITAJTE JOŠ: SRCE TRPI TOKOM VRUĆINA VIŠE NEGO ŠTO MISLITE: OVI simptomi mogu biti znak za UZBUNU
Šta ako vam pozli
- Ako se osećate loše zbog visokih temperatura, mogu pomoći sledeće mere:
- Premestite se na hladnije mesto.
- Lezite i blago podignite noge.
- Pijte dovoljno vode.
- Rashladite kožu prskanjem vode, hladnim oblogama, ventilatorom ili ledenim pakovanjima.
Vrućina, lekovi i srčana oboljenja
- Angina pektoris: Osobe koje koriste GTN sprej (nitroglicerin) za ublažavanje simptoma angine pektoris treba da budu posebno oprezne tokom toplih dana. Ovaj lek brzo širi krvne sudove, što može dovesti do naglog pada krvnog pritiska, a posledično i do osećaja slabosti, vrtoglavice ili nesvestice. Zbog toga je važno izbegavati duži boravak na visokim temperaturama i voditi računa o adekvatnoj hidrataciji.
Shutterstock//fizkes
- Srčana insuficijencija: Kod osoba sa srčanom insuficijencijom posebno je važno sprečiti pregrevanje organizma. Ukoliko vam je lekar savetovao da ograničite unos tečnosti, razgovarajte sa njim o drugim načinima rashlađivanja tokom letnjih meseci. Takođe, ako koristite diuretike (lekove za izbacivanje viška tečnosti) i primetite simptome poput vrtoglavice, omaglice ili nestabilnosti, potrebno je da se obratite lekaru kako bi se po potrebi prilagodila terapija.
Toplotni udar
Prekomeran gubitak tečnosti usled znojenja može dovesti do porasta unutrašnje telesne temperature i razvoja toplotnog udara, stanja koje može biti opasno po život ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme.
PROČITAJTE JOŠ: LEKARI UPOZORAVAJU, VENTILATORI MOGU DA POVEĆAJU RIZIK OD SRČANOG UDARA: Odmah ga ugasite ako ga koristite na OVOJ temperaturi!
Simptomi mogu uključivati pojačano znojenje, hladnu i lepljivu kožu, vrtoglavicu, nesvesticu, grčeve u mišićima, osip izazvan toplotom, oticanje članaka, ubrzano ili plitko disanje, kao i mučninu i povraćanje. Ukoliko posumnjate da vi ili neko u vašoj blizini ima toplotni udar, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć, savetuje Britanska fondacija za srce.
Ko je najviše ugrožen tokom vrućina
Neke grupe ljudi imaju veći rizik tokom toplog vremena i toplotnih talasa:
- Starije osobe, posebno starije od 75 godina, i veoma mala deca teže regulišu telesnu temperaturu i podložniji su ekstremnim temperaturama.
- Stariji ljudi su dodatno ugroženi jer češće žive sami, imaju manje društvenih kontakata ili borave u ustanovama za negu.
- Osobe sa hroničnim bolestima, uključujući bolesti srca i krvotoka, plućne bolesti, bolesti bubrega, dijabetes i Parkinsonovu bolest.
- Osobe koje teže mogu da izbegnu vrućinu ili da prilagode svoje ponašanje, poput nepokretnih osoba, osoba sa invaliditetom, demencijom ili onih koji rade na otvorenom.
Istraživanja pokazuju da većina ljudi ne smatra sebe ugroženim tokom vrućina, čak i kada pripadaju rizičnim grupama. Tokom toplog vremena redovno proveravajte kako su vaši prijatelji i članovi porodice kako biste bili sigurni da su rashlađeni i bezbedni.
Komentari (0)