Tenzione glavobolje spadaju među najčešće vrste glavobolja i mogu se javiti kod ljudi svih uzrasta. Iako uglavnom nisu znak ozbiljnog zdravstvenog problema, mogu biti veoma neprijatne i, ukoliko se često ponavljaju, značajno otežati svakodnevno funkcionisanje.
Za razliku od migrene, koja je obično intenzivna i pulsirajuća, tenzione glavobolje karakteriše tup i stalan bol. Mnogi ga opisuju kao osećaj da im je glava stegnuta obručem ili čvrstom trakom. Nelagodnost najčešće zahvata obe strane glave, a neretko se širi na vrat, potiljak i ramena.
Kako razlikovati tenzione glavobolje od migrene
Jedna od glavnih razlika je u pratećim simptomima. Kod tenzionih glavobolja uglavnom nema mučnine, povraćanja niti smetnji s vidom, koje su česte kod migrene. Moguća je blaga osetljivost na svetlost ili buku, ali ona nije izražena, a fizička aktivnost obično ne pojačava bol.
Shutterstock/Prostock-studio
Upravo zbog toga mnogi ljudi ove glavobolje povezuju s napornim danom na poslu, dugotrajnim sedenjem ili stresnim situacijama.
PROČITAJTE JOŠ: Da li SO ispod jezika zaista ZAUSTAVLJA MIGRENU? Istina o viralnom triku koji je zaludeo internet
Postoje dva oblika
Lekari razlikuju hronične tenzione glavobolje i one koje se javljaju u epizodama.
Možda vas zanima…
Hronične tenzione glavobolje dijagnostikuju se kada tegobe traju najmanje 15 dana u mesecu tokom tri ili više meseci. U tim slučajevima bol može postati gotovo svakodnevna pojava i ozbiljno narušiti kvalitet života.
Epizodni oblik javlja se povremeno, manje od 15 dana mesečno, a bol može trajati od pola sata do nekoliko dana. To je ujedno i najčešći oblik glavobolje.
Zašto nastaju
Tačan uzrok još nije u potpunosti razjašnjen, ali stručnjaci smatraju da je u pitanju kombinacija više faktora.
Stres se nalazi na vrhu liste okidača. Psihička napetost, anksioznost i dugotrajna izloženost stresnim situacijama mogu doprineti njihovoj pojavi. Veliku ulogu imaju i napeti mišići vrata, ramena i temena, što je česta posledica dugotrajnog rada za računarom, nepravilnog držanja ili stiskanja zuba.
shutterstock.com/Photoroyalty
Na rizik utiču i loše životne navike. Nedovoljno sna, preskakanje obroka, dehidratacija, umor, kao i prekomerno konzumiranje kofeina ili alkohola mogu povećati verovatnoću pojave glavobolje.
Kada je potrebno otići kod lekara
Dijagnoza se najčešće postavlja nakon razgovora sa pacijentom i neurološkog pregleda. Lekaru su važne informacije o tome gde se bol javlja, koliko traje, koliko je jak i da li postoje drugi simptomi.
Dodatne dijagnostičke metode, poput skenera ili magnetne rezonance, obično nisu potrebne, osim ako postoje znaci koji ukazuju na neko drugo oboljenje.
Kako se ublažavaju simptomi
Kada se tenzione glavobolje javljaju povremeno, bol se najčešće uspešno ublažava lekovima protiv bolova, poput paracetamola ili ibuprofena.
Shutterstock Dragana Gordic
Ipak, stručnjaci upozoravaju da se ovi lekovi ne koriste prečesto. Njihova svakodnevna ili prekomerna upotreba može izazvati takozvanu glavobolju zbog prekomerne upotrebe analgetika, kada upravo lekovi postanu uzrok novih bolova.
PROČITAJTE JOŠ: Kad MAME imaju MIGRENU: Evo kako da ublažite bol i sačuvate snagu posle porođaja!
Promena navika može da pomogne
Najbolji način za sprečavanje tenzionih glavobolja jeste uklanjanje ili smanjenje faktora koji ih izazivaju.
Redovna fizička aktivnost, tehnike opuštanja poput meditacije, joge i vežbi disanja, kao i dovoljno sna mogu značajno smanjiti učestalost tegoba. Podjednako su važni pravilno držanje tela, redovne pauze tokom rada za računarom i dovoljan unos tečnosti.
Masaža vrata i ramena, kao i topli ili hladni oblozi, mnogim osobama donose dodatno olakšanje. Ukoliko glavobolje postanu učestale ili ometaju svakodnevni život, potrebno je obratiti se lekaru da bi se utvrdio uzrok i odredio odgovarajući način lečenja.
Komentari (0)