Anksioznost nije nova pojava. Naprotiv, ona je više emocija koja se javlja kao odgovor psihe i tela na pretnju, moguću opasnost ili neizvesnost i zapravo je prirodni mehanizam koji nas štiti. Signal koji ima vrlo važnu ulogu, često doživljavamo kao neprijatan i on pogađa sve uzraste. Uopšteno verovanje jeste da su uzroci različiti i zavise od raznih spoljašnih faktora koji se nalaze u okruženju, ali podjedanko i od unutrašnjih borbi.
Velike životne promene, društvene krize i poslovni pritisci mogu biti katalizator anksioznosti. Iako ovo stanje može biti i korisno, mnogi se trude da pronađu rešenje za njegovo ublažavanje, koje ne podrazumeva farmakoterapiju. Blaga napetost pred događaje koji nam izazivaju tremu i napetost, obično prestane po završetku istog, dok se veruje da su neki simptomi hronični. Ipak, spekuliše se da se postoje alternativne metode, koje sami možete primeniti ukoliko želite da "smirite" intenzitet anksioznosti, a resursi za to su unutrašnji.
Kretanje
Fizička aktivnost dokazano poboljšava raspoloženja i ublažava stres kroz mehanizam oslobađanja endorfina u telu. Takođe, hormoni stresa su u opadanju i kretanje stvara smirenije mentalno stanje. U slučaju anksioznosti preporučuje se šetnja na otvorenom i opuštajuće vežbe.
Deljenje osećanja sa bliskim ljudima
Ukoliko samostalno "trpite" probleme, veruje se da se stanje pogrošava. S druge strane deljenje sa bliskim i pouzdanim ljudima dovodi do emocionalne podrške i omogućava nam da sagledamo situaciju iz više uglova. Sam razgovor nosi veliko olakšanje.
Pravljenje planova
Neizvesnost zna biti izvor anskioznosti. Shodno tome jasni planovi olakšavaju upravljanje anksioznošću, te se savetuje pravljenje liste obaveza, koje bi trebalo izvršavati korak po korak.
PerfectWave/Shutterstock
Ipak, smatra se da ne treba napraviti veliki broj planova, koje kasnije nećete moći da sprovedete u delo, budući da vas to može dodatno opteretiti.
Možda vas zanima…
Smanjen unos kofeina i zdrava ishrana
Um i telo su umnogome povezani i utiču jedno na drugo. Ograničavanje kofeina i izbalansirana ishrana omogućavaju veću sposobnost tela da se nosi sa stresom, pa se anksioznost potencijalno smanjuje.
Briga o sebi i rutina
Važno je imati sopstvene rituale u slobodno vreme, koji dovode do opuštanja. Mentalna i emocionalna nega uslovljene su odnosom prema sebi, a saosećanje služi kao snažan alat za regulisanje anksioznosti. U to, dnevne rutine, od kojih ima malo odstupanja, podrazumevaju redovne obroke, redovni san i dobar ritam spavanja, a savetuje se i smanjenje izloženosti ekranima, upravo u večernjim satima.
shutterstock.com/Yuriy Maksymiv
Ipak, ove metode ne daju uvek pozitivne rezultate, te kod određenih osoba anksioznost može postati prisutna i bez jasnog razloga, kao stalna napetost u pozadini. Zato je i te kako važno konsultovati se sa stručnjakom u proceni daljih koraka koji vode ka boljitku. Kada anksioznost počne da utiče na kvalitet života, važno je ne odlagati stručnu pomoć. Psihoterapija, a po potrebi i terapija lekovima, mogu pomoći da se anksioznost bolje razume i uspešno reguliše.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)