Mnogi ljudi, čim osete nelagodnost u stomaku, odmah pomisle na ozbiljnije zdravstvene probleme ili posegnu za lekovima. Ipak, u velikom broju slučajeva uzrok je mnogo jednostavniji nego što se čini. Određene namirnice koje svakodnevno unosimo u organizam mogu značajno da uspore proces varenja i izazovu razne neprijatne simptome, čak i kada na prvi pogled deluju potpuno bezazleno.
U praksi se pokazalo da su mlečni proizvodi, pržena hrana i proizvodi sa veštačkim zaslađivačima među najproblematičnijim namirnicama kada je reč o probavi. Ove tri grupe hrane često opterećuju želudac i usporavaju rad creva, zbog čega se javlja osećaj nadutosti, težine i nakupljanja gasova.
Nije retkost da ljudi pomisle kako imaju ozbiljan zdravstveni problem, a zapravo je u pitanju samo pogrešan izbor namirnica ili njihov unos u neodgovarajuće vreme. U takvim situacijama rešenje može da bude u uklanjanju samog uzroka tegoba.
Još jedna česta zabluda jeste verovanje da je svaka "lagana" hrana automatski dobra za stomak. Međutim, kod određenih namirnica to jednostavno nije slučaj. Pojedine vrste hrane mogu da izazovu nadimanje i nelagodnost čak i kada ih smatramo bezopasnim delom svakodnevne ishrane. Najveće opterećenje za želudac obično predstavljaju masna pržena jela, mlečni proizvodi bogati laktozom, kao i prerađeni proizvodi koji sadrže veštačke zaslađivače. Ove namirnice mogu da uspore varenje, zadržavaju vodu u organizmu i podstaknu stvaranje viška gasova u crevima.
Masna i pržena hrana usporava varenje
Kada pojedemo obrok pripremljen u dubokom ulju, proces varenja u želucu postaje znatno sporiji. Razlog je jednostavan - masnoće se razgrađuju mnogo sporije nego proteini ili ugljeni hidrati, pa organizmu treba više vremena i energije da ih obradi.
Zanimljivo je da upravo ona hrana koja nam je najukusnija često najviše opterećuje stomak. Ako posle ručka osećate težinu, nadutost ili nelagodnost, vrlo je moguće da je uzrok u pohovanom mesu, pomfritu ili sličnim jelima.
Možda vas zanima…
Elena Fedorina/Shutterstock
Organizmu je potrebno mnogo energije da razgradi velike količine masnoća, što može da dovede do sporije probave i neprijatnog osećaja napuhnutosti.
Zbog toga stručnjaci savetuju da obroke češće pripremate kuvanjem, dinstanjem ili pečenjem u rerni. Već nakon prvih nekoliko takvih obroka mnogi ljudi primete razliku i osećaj veće lakoće u stomaku.
Mlečni proizvodi čest, ali skriven uzrok tegoba
Veliki broj ljudi nema potpunu intoleranciju na laktozu, ali ima smanjenu sposobnost njenog varenja. U takvim situacijama organizam ne proizvodi dovoljno enzima laktaze, koji je zadužen za razgradnju laktoze iz mleka i mlečnih proizvoda.
Kada tog enzima nema dovoljno, konzumiranje mleka ili sladoleda može da dovede do nadutosti, gasova i nelagodnosti već tridesetak minuta nakon obroka.
Chatham172/Shutterstock
Zanimljivo je, međutim, da fermentisani mlečni proizvodi poput jogurta ili kefira najčešće ne izazivaju iste probleme. Oni sadrže korisne bakterije koje pomažu radu creva i olakšavaju varenje.
Jedan od jednostavnih načina da proverite da li vam mleko smeta jeste da ga izbacite iz ishrane na nedelju dana. Ako se simptomi u tom periodu smanje ili potpuno nestanu, postoji velika verovatnoća da ste pronašli uzrok svojih probavnih tegoba.
Veštački zaslađivači - skriveni neprijatelji probave
Proizvodi bez šećera često deluju kao zdravija alternativa, pa mnogi bez razmišljanja posežu za bombonama bez šećera ili dijetalnim pićima. Ipak, zaslađivači poput sorbitola ili ksilitola mogu da budu prilično zahtevni za naš probavni sistem.
Organizam ih ne apsorbuje u potpunosti, pa oni dospevaju u debelo crevo gde prolaze kroz proces fermentacije. Tokom tog procesa stvaraju se gasovi koji mogu da izazovu nadutost, grčeve i osećaj nelagodnosti u stomaku.
Zbog toga nutricionisti često savetuju umeren pristup. Ponekad je zapravo bolje pojesti manju količinu prave čokolade nego veće količine proizvoda koji sadrže veštačke zaslađivače. Probavni sistem takav izbor često može da podnse mnogo lakše, piše story.hr.
Komentari (0)