Postoje žaljenja koja prođu brzo, ali i ona koja se vraćaju godinama kasnije - uz pesmu na radiju, staru fotografiju ili slučajan susret koji probudi pitanje "šta bi bilo da je bilo". Istraživanje o životnim kajanjima pokazalo je da veliki broj žena najviše žali upravo zbog ljubavi koja nije uspela, posebno zbog osobe koju danas pamte kao "onu koja je izmakla".
Prema istraživanju koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Nortvestern i Univerziteta Ilinois u Urbana-Šampejnu, među 370 odraslih Amerikanaca, starosti od 19 do 103 godine, ljubavna žaljenja zauzela su posebno visoko mesto. Gotovo polovina žena iz istraživanja, tačnije 44 odsto, navela je romantično kajanje kao jedno od najvećih životnih žaljenja. Kod muškaraca je taj procenat bio znatno niži - 19 odsto njih govorilo je o istom tipu žaljenja. Istraživanje je pokazalo i da samci češće ostaju vezani za stare ljubavne priče nego ljudi koji su nastavili dalje i ušli u stabilne veze.
"Ona osoba koja je izmakla"
Najčešće se ne žali samo za vezom kao takvom, već za mogućnošću koja nikada nije do kraja iskorišćena. To može biti srednjoškolska ljubav, osoba sa kojom se sve prekinulo zbog pogrešnog trenutka, odnos koji nije imao hrabrosti da postane ozbiljan ili partner za kog neko danas veruje da ga nije dovoljno čuvao.
Shutterstock/Golubovy
Psiholog Nil Rouz, profesor na "Kellogg School of Management" pri Univerzitetu Nortvestern, objasnio je da su ljudi često pominjali davne ljubavi i osobe koje su im “pobegle”. Takva vrsta kajanja posebno je jaka zato što se ne zasniva samo na onome što se dogodilo, već na svemu što je moglo da se dogodi.
Zanimljivo je da su ispitanici bili gotovo podjednako podeljeni između žaljenja zbog stvari koje su uradili i onih koje nisu uradili. Ipak, kajanje zbog propuštene prilike često traje duže, jer ostavlja više prostora mašti.
Zašto više bole stvari koje nismo uradili
Kada neko žali zbog postupka koji je napravio, obično tačno zna šta se dogodilo. Može da se kaje zbog reči izgovorenih u besu, pogrešne odluke, raskida ili ponašanja kojim je nekoga povredio. Takva žaljenja znaju da budu teška, ali imaju jasne granice.
Možda vas zanima…
Mnogo komplikovanija su ona koja počinju sa "da sam tada". Da sam pozvala. Da sam ostala. Da sam rekla šta osećam. Da sam se borila. Da nisam pustila da prođe.
Shutterstock/PeopleImages
Rouz objašnjava da se davna kajanja često vrte oko izgubljenih prilika, odnosno stvari koje smo mogli ili trebalo da uradimo drugačije. Novija kajanja, s druge strane, češće se odnose na poteze koje smo napravili, pa bismo voleli da ih možemo povući.
Kajanje može da bude korisno
Iako je neprijatno, kajanje ne mora da bude samo teret. Prema Rouzu, ono može imati korisnu ulogu ako nas natera da nešto naučimo i promenimo ponašanje. Drugim rečima, poenta nije da se godinama kažnjavamo zbog jedne ljubavne priče, već da iz nje izvučemo lekciju.
Ako je neko predugo ćutao, sledeći put može biti iskreniji. Ako je odlagao razgovor, može naučiti da ne čeka savršen trenutak. Ako je ostao u vezi koja ga je lomila, može bolje prepoznati kada ljubav više nije zdrava.
Shutterstock/Pheelings media
Najzdraviji odnos prema kajanju nije potiskivanje, ali ni stalno vraćanje na istu ranu. Treba ga osetiti, razumeti, a zatim pustiti da nas vodi ka zrelijim izborima.
Ljubav koja je izmakla nije uvek bila prava
Najveća zamka ovakvog kajanja jeste idealizacija. Kada neka ljubav ostane nedovršena, lako joj pripišemo više lepote nego što je stvarno imala. U glavi često ostane najbolja verzija te osobe, najbolji trenuci i mogućnost koja nikada nije prošla test svakodnevice. Zato "onaj koji je izmakao" ne mora zaista da znači "onaj koji je bio pravi". Ponekad je to samo priča koja nije stigla da pokaže svoje mane.
Ipak, činjenica da toliko žena pamti jednu takvu ljubav govori koliko su odnosi, neizgovorene reči i propuštene prilike snažan deo životnog bilansa. Na kraju, možda nije najvažnije vratiti se toj osobi, već sebi - onoj verziji sebe koja danas zna šta više ne želi da prećuti, piše Yourtango.
Komentari (0)