Evo šta se zaista događa sa našim telom i mozgom kada se PREJEDEMO za Badnje veče

Kako jedan obilni obrok utiče na hormonske reakcije, metabolizam i pospanost nakon jela

Tokom praznika, a posebno za Badnji dan, mnogi lako zaborave na umerenost i prepuste se bogatoj trpezi. I dok uživamo u hrani, u telu se istovremeno pokreću složeni procesi. Već prvim zalogajima aktivira se takozvana "kaskada sitosti" - hormoni iz creva šalju signal mozgu da smo siti, dok pankreas luči insulin kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi.

Nakon obilnog badnjeg ručka česta je pojava takozvane "prehrambene kome", odnosno izražene pospanosti. Iako se ranije smatralo da do toga dolazi zbog odliva krvi iz mozga ka želucu, naučna istraživanja pokazuju da protok krvi u mozgu ne opada.

- Hormonski odgovor creva je pravi koktel, još uvek ne znamo tačno koji specifični hormoni uzrokuju pospanost delujući na centre u mozgu - ističe Aron Hengist, sa Nacionalnog instituta za zdravlje u Vašingtonu.

Ne morate da probate baš sve što je na stolu za Badnje veče

Dobra vest je da jedno povremeno prejedanje, poput onog za Badnji dan, ili Božić, uglavnom ne ostavlja ozbiljne posledice. Istraživanja su pokazala da čak i unos znatno veće količine hrane u jednom obroku ne mora dovesti do naglog skoka šećera i masnoća u krvi, jer telo privremeno pojačava lučenje insulina i hormona sitosti kako bi održalo ravnotežu.

Međutim, problem nastaje kada se praznično prejedanje produži na više sati ili se nastavi danima. Tada dolazi do nakupljanja masnoće u jetri i metaboličkih poremećaja, koji dugoročno mogu povećati rizik od upala, smanjene snabdevenosti mozga kiseonikom i problema sa koncentracijom i pamćenjem.

Problem počinje ako se nastavi sa prejedanjem

Evolucija nas je pripremila da se nosimo s glađu, ali ne i sa stalnim viškom hrane. Zato stručnjaci upozoravaju da jedan obilan badnji ručak nije opasan, ali je važno da se praznično uživanje ne pretvori u višednevni maraton prejedanja koji iscrpljuje organizam.