Povišen nivo holesterola u krvi predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji, ukoliko se ne otkrije i ne kontroliše na vreme, može značajno povećati rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i drugih teških stanja. Posebna opasnost leži u činjenici da povišen holesterol u početnim fazama najčešće ne daje jasne i prepoznatljive simptome, zbog čega mnogi ljudi godinama ne znaju da imaju problem.
Klinička nutricionistkinja dr Olga Ličina objasnila je u kojim situacijama holesterol ipak može poslati određene signale upozorenja, kao i na koji način bi trebalo da se hrane osobe koje imaju sklonost ka njegovom povišenju.
Kako navodi, povišene vrednosti LDL-a, takozvanog "lošeg" holesterola, uglavnom ne izazivaju konkretne tegobe, naročito u ranim fazama. Upravo zbog toga ovaj poremećaj se često naziva "tihim", jer bez laboratorijskih analiza osoba ne može znati da li ima problem. Međutim, dugotrajno povišene vrednosti LDL holesterola mogu dovesti do razvoja ateroskleroze, odnosno stvaranja masnih naslaga na zidovima krvnih sudova.
Takve promene mogu izazvati simptome poput bola u grudima, osećaja hroničnog umora, hladnih stopala, bolova u nogama pri hodu, a jedan od vidljivijih znakova su žućkaste naslage na koži ili oko očiju, poznate kao ksantelazme. Ipak, kod velikog broja ljudi ne dolazi do izraženih simptoma sve dok se ne pojave ozbiljne komplikacije, poput srčanog ili moždanog udara.
Najpouzdaniji i najsigurniji način da se utvrdi nivo holesterola jeste laboratorijska analiza krvi, koja omogućava pravovremeno reagovanje i sprečavanje težih posledica.
Shutterstock/bangoland
Na pojavu povišenog holesterola utiče kombinacija više faktora, među kojima su ishrana, genetika i životne navike. Ishrana bogata zasićenim i trans mastima, jednostavnim šećerima, a siromašna vlaknima, značajno doprinosi porastu LDL holesterola. Promenom načina ishrane moguće je sniziti vrednosti LDL-a za 10 do 15 procenata. S druge strane, kod osoba koje imaju nasledne poremećaje, poput porodične hiperlipidemije, holesterol može biti izrazito visok bez obzira na način ishrane. Ipak, kod većine ljudi presudnu ulogu imaju upravo stil života i svakodnevne prehrambene navike.
Prevencija povišenog holesterola započinje usvajanjem zdravijih životnih navika, a prvi i najvažniji korak jeste promena ishrane. Preporučuje se smanjenje unosa zasićenih masti koje se nalaze u masnom crvenom mesu i punomasnim mlečnim proizvodima, kao i izbegavanje trans masti koje su prisutne u industrijski prerađenoj hrani. Ishranu bi trebalo bazirati na voću, povrću i mahunarkama zbog visokog sadržaja vlakana, koja dokazano pomažu u snižavanju holesterola. Integralne žitarice su takođe važan izvor vlakana, dok masti treba unositi prvenstveno iz biljnih izvora, poput maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe bogate omega-3 masnim kiselinama.
Veliki uticaj imaju i fizička aktivnost, kao i prestanak pušenja. Održavanje zdrave telesne težine može značajno smanjiti LDL holesterol i istovremeno povećati HDL, odnosno "dobar" holesterol. Redovno kretanje, u trajanju od najmanje 30 minuta dnevno, doprinosi boljoj regulaciji masnoća u krvi i pomaže u kontroli telesne mase.
shutterstock.com/Roman Chazov
Prestanak pušenja je naročito važan, jer pušenje snižava nivo HDL holesterola i oštećuje krvne sudove, čime se dodatno povećava rizik od ateroskleroze. Takođe, prekomerna i dugotrajna konzumacija alkohola može negativno uticati na nivo holesterola, jer oštećuje jetru i remeti metabolizam masti. Zbog svega navedenog, redovni lekarski pregledi su od izuzetne važnosti, naročito kod osoba koje imaju porodičnu istoriju povišenog holesterola.
Za održavanje zdravih vrednosti holesterola preporučuje se ishrana bogata voćem i povrćem, integralnim žitaricama, zdravim mastima i ribom. Namirnice poput jabuka, krušaka, bobičastog voća, brokolija i spanaća sadrže obilje vlakana i antioksidanasa koji doprinose snižavanju LDL holesterola. Ovsene pahuljice, integralni hleb, smeđ pirinač i kinoa takođe su odličan izbor. Zdrave masti iz maslinovog ulja, avokada, orašastih plodova i semenki, kao i riba poput lososa, sardina i skuše, pomažu u snižavanju triglicerida i povećanju HDL holesterola.
Shutterstock/nadianb
Sa druge strane, neophodno je ograničiti unos masnog crvenog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda, mesnih prerađevina, brze hrane i margarina. Rafinirani ugljeni hidrati, poput belog hleba, slatkiša i zaslađenih napitaka, mogu dodatno povećati trigliceride i LDL holesterol. Pored ishrane, i stres ima negativan uticaj na nivo masnoća u krvi, pa je važno pronaći načine za njegovo smanjenje, kroz opuštajuće aktivnosti, fizičku rekreaciju ili hobije koji doprinose mentalnom zdravlju.
Komentari (0)