Visok udeo holesterola i zasićenih masti u crvenom mesu može biti povezan sa srčanim bolestima. Već decenijama naučne studije pokazuju vezu između konzumacije crvenog mesa poput govedine, svinjetine, teletine i jagnjetine i razvoja srčanih oboljenja. Zato Američko kardiološko društvo preporučuje da ograničimo njegov unos.
Američki kardiolog Denis Brojmer objasnio je za Kliniku Klivlend povezanost između crvenog mesa i srčanih bolesti.
Kako crveno meso utiče na zdravlje srca
Kao i mnogi drugi proizvodi životinjskog porekla, crveno meso može sadržati mnogo soli, masti i holesterola. Iako je deo tradicionalne ishrane, reč je o namirnici koju je bolje konzumirati umereno.
- Postoje nebrojene studije koje pokazuju vezu između konzumacije crvenog mesa, razvoja srčanih bolesti i smrtnosti od srčanih oboljenja. Rezultati su izuzetno konzistentni - upozorava dr Brojmer.
Shutterstock/Wirestock Creators
Tačan mehanizam kojim crveno meso doprinosi nastanku srčanih bolesti još nije u potpunosti razjašnjen, a verovatno postoji više faktora.
Zasićene masti
Masniji komadi mesa sadrže visok udeo zasićenih masti koje mogu povećati nivo LDL ("lošeg") holesterola. Povišen LDL povećava rizik od srčanih bolesti.
Možda vas zanima…
Stvaranje TMAO-a
Hranljive materije kolin i karnitin, prisutne u crvenom mesu, u organizmu se pretvaraju u TMAO (trimetilamin-N-oksid). Visoki nivoi TMAO-a povezani su sa većim rizikom od ateroskleroze, srčanog i moždanog udara.
Natrijum
Neke vrste prerađenog crvenog mesa, poput viršli i kobasica, sadrže mnogo natrijuma. Prekomeran unos soli povećava rizik od povišenog krvnog pritiska.
Kada treba da se zabrinete
Ne postoji tačno određena „bezbedna“ količina crvenog mesa, ali istraživanja pokazuju da se rizik po zdravlje povećava već pri relativno malim unosima. Oko 100 grama neprerađenog crvenog mesa dnevno i oko 50 grama prerađenog mesa povezano je sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i nekih vrsta karcinoma.
Konzumacija više od tri i po porcije nedeljno takođe se dovodi u vezu sa povećanom ukupnom smrtnošću, pri čemu jedna porcija iznosi oko 85 grama, a prosečan odrezak često ima 280 do 400 grama, što znači da jedan obrok može sadržati više porcija. Zbog toga Amerćka asocijacija za srce preporučuje da se prednost da biljnim izvorima proteina, ribi i nemasnom mesu, dok unos crvenog i posebno prerađenog mesa treba ograničiti.
shutterstock.com/New Africa
Posebno je važno obratiti pažnju ako već imate povišen holesterol, povišen krvni pritisak ili porodičnu sklonost srčanim bolestima. Ukoliko imate bilo koji faktor rizika, razgovarajte sa lekarom, proverite svoje prehrambene navike i uradite analizu masnoća u krvi (lipidogram) kako biste dobili jasniju sliku o zdravlju srca, prenos tportal.
Kako crveno meso učiniti "povoljnijim" za srce
Ako crveno meso ipak ostaje deo vašeg jelovnika, možete preduzeti nekoliko koraka:
- Jedite ga umereno
- Umesto da bude glavni deo svakog obroka, ograničite ga na najviše jednom nedeljno i obratite pažnju na veličinu porcije.
- Smanjite unos prerađenog mesa
- Pratite koliko često konzumirate prerađene proizvode poput viršli, salama, kobasica i slanine.
- Birajte nemasne komade
Opredelite se za manje masne komade junetine i uklonite vidljivu masnoću pre pripreme. Razmislite i o prelasku na druge, zdravije izvore proteina poput živine ili ribe.
Pratite principe ishrane zdrave za srce
Cilj je uravnotežen jelovnik nalik mediteranskoj ishrani, sa naglaskom na voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašaste plodove i zdrave masti.
Biljne "zamene za meso"
Biljne alternative mesu mogu imati određene prednosti, ali i njih treba konzumirati umereno. Mnogi biljni burgeri i slični proizvodi postižu "mesni" ukus zahvaljujući visokom stepenu industrijske obrade i često sadrže skrivene ugljene hidrate i veće količine soli.
Najvažnije je voditi računa o uravnoteženoj ishrani, ograničiti količinu i obratiti pažnju na to koje vrste crvenog mesa birate i kako ih pripremate.
- Svest o tome koliko često jedete crveno meso može značajno doprineti boljem zdravlju srca - zaključuje dr Brojmer.
Komentari (0)